#postovanje

Zdravo djevojke, gdje god bile, šta god radile, mislim da trebate da čujete ovo, ili možda ne baš vi, ali neka djevojka u vašem okruženju sigurno treba. Nema ljubavi bez poštovanja, a uvijek ima ljubavi gdje ima i poštovanja. Zapamtite to i uvijek birajte poštovanje prije svega. Jer ljubav dođe i prođe, to što održava duge veze i brakove je poštovanje. Postavite sebi ciljeve i ne idite ispod toga. Davno sam, još kao mala, postavila cilj da tražim nekog ko će me poštovati više nego što će me voljeti, a prošla veza samo mi je učvrstila ove stavove i postala sam svjesna onoga što sam uvijek željela. Rasla sam uz roditelje kojima je poštovanje bilo na prvom mjestu, te samim tim ja i ne zaslužujem ništa manje od toga. Njega sam voljela i poštovala i uradila sam sve da on bude jedini, da sve bivše izbrišem i da se niko ne sjeća nikog osim njega u mom životu i to je stvar koju trebate uraditi i vi i vaš partner ako želite normalnu vezu, još jedna stvar poštovanja. I ne možete prebrojati koliko sam puta riječ poštovanje ponovila u ovom tekstu, ali to je samo da vam udubim u glavu da ne zaslužujete ništa manje od toga. Niko od nas ne želi da nas drugi gledaju kao jadnice, kao nekog koga stalno lažu i zato svojim ponašanjem same trebamo dati do znanja njima da se ne mogu ponašati prema nama kako ne treba i da smo iznad svih njihovih pokušaja manipulacije. A on je mene možda volio, možda voli i sad i možda me nikad neće prestati voljeti, ali ljubav nije dovoljna. Nije moja stvar to što on sa mnom nije mogao, nije znao, to je isključivo njegova jer je on sebe sam navikao na takve djevojke i ja, kao normalna, nisam mu bila jasna. I tako na hiljade puta tek shvati šta je učinio kada odem, pa se pokaje i traži me, a ja naivna oprostim mu i sve bude uredu neko vrijeme i onda opet isto, opet me svojim ponašanjem tjera da odem. Zadnji period nisam imala snage da odlazim, bila sam tu čisto jer nisam mogla da se borim, da idem, da gledam kako se inati, ali nisam bila sretna. Idalje ne vidim poentu inata sa dvadeset i tri godine, ali šta je tu je, očito još uvijek nije sazrio, a ja niti nekome želim da budem majka niti ću to i biti, jer mlada sam i nema potrebe da ja ispravljam greške njegovih roditelja, samo sebe zamaram stvarima kojima ne trebam i činim nekome uslugu od koje najmanje ja imam koristi. Ja sam shvatila svoju vrijednost, onu koju je on odmah na početku uvidio i koje se prepao, tako da odlazim, ili dok me ne počne poštovati, ili do kraja života. Jer sa njim sam imala sto problema, a bez njega samo jedan i shvatila sam da se te dvije težine ne mogu porediti i da mi je bolje da imam jedan problem, ma koliko god on bio težak i koliko god dugo trajao, nego sto malih problema koje mogu završiti samo jednim potezom. Vrati mi se kad dođeš sebi, ali požuri dok još imaš kome.

// rođendan //

• part 1 •

Ovo je jedna od najdražih čestitki,

zato što sam se oduševila

koliko neko ume da sluša,

koliko je neko pažljiv

I koliko neko ume sa tobom,

a da ti toga nisi ni svestan.

Želim vam takvu osobu,

sa kojom možete i da se posvađate

i da ne progovarate skoro dve godine

i da posle toga pijani rešite problem

pa se sve vrati na svoje.

Nemojte gubiti ljude

zbog svog ili njihovog inata,

ali isto tako nekad treba pustit stvari da teku

onako, same od sebe,

da bi mogle da se reše na pravi način.

A ja znam da ja ovu osobu,

ne želim da ispustim.

Zašto praznici mirišu na hleb?

Malo je stvari u ljudskoj istoriji prema kojoj se gaji toliko poštovanje kao prema hlebu. Ništa u svetu nije tako pozitivno kao hleb, rekao je Dostojevski. Nemaština i nerodne godine, iskonski strah čoveka od gladi, učinili su da se ljudi raduju hlebu, svetkuju mu i posvećuju ga višim nepredvidivim prirodnim i nadprirodnim silama.

Hlebom dočekujemo goste, hlebom se obraćamo prirodnim silama da nam podare berićetnu godinu, hlebom počinjemo doručak, hleb nosimo na posao, hlebom potvrđujemo svoj društveni status, hleb se lomi iznad glave mladenaca…. Svi ovi običaji u našim kulturama veoma su starog porekla i nastali su kao rituali koji su pratili sve mene u životu čoveka - sreću i nesreću, bol i radost, strah i nadu, glad i obilje ...

Kultura hleba je naročito prisutna tokom praznika, kada se porodica okuplja i kada svakodnevne poslovne obaveze ustupaju mesto pred gastronomskim ritualima. Neradni dani i praznična trpeza teško mogu da se zamisle bez mirisa hleba i peciva. Interesantno je verovanje da čovek preko hleba može da učestvuje u božanskom i to se zadržalo u svim civilizacijama, kulturama i vremenima.

Veličina, oblik i ukrašavanje hleba i kolača od hlebnog testa zavise od namene. Sadržaj testa, odnosno da li će se upotrebiti obično ili finije brašno, prva nenačeta voda (božićni hlebovi) ili obična mlaka voda, da li će se dodati mast, jaja, mleko, suvo grožđe, orasi, med ili novčić, zavisi od toga šta hleb simbolizuje. Kulturni modeli koji čuvaju tradiciju svečanosti najbolje su se održali u ruralnim sredinama, gde se još veruje da zrno žitarice - živo, mlevenjem gubi vitalnost, ali ponovo zamešano u hleb postaje život i daje život. Hlebu se uvek vraćamo jer, je on naša naša osnovna hrana (prvo jelo).