Nekako mi je sudjeno naći stvari koje nisu moje. Isto ludilo, isti borci, ista nada, ista vjera. Sve nam je isto i zajedničko. Ovaj se život definitivno poigrava i sa njim i sa mnom. Šalje osobe koje nikad neće biti moje.

Ova duša koju imam, srce koje kuca, ponekad se pitam jel i to moje..

Vrijeme provodim čekajući dok godine prolaze

Tragovi uzdaha još su tu na uzglavlju moga kreveta

Sada noći i to tamne noći počinju

Iz daleka čujem, tu si još negdje... lutaš bez da me zaboravljaš

Na čijim ramenima su tvoje ruke sada?

Koliko puta ćemo još MI biti izbrisani?

Ja te ne zaboravljam ili te možda samo teško zaboravljam?

Ti me se sjeti još koji put i pamti me samo po lijepom

Znaju da umese, ali i da se udese.

Ne beže od problema, ali ih nikada nikom ne stvaraju.

Ima tih dama koje izgledaju lepo ne da bi se nekom dopale; one se dopadaju sebi, uživaju u lepoti i grade svoj stil. Prepoznatljiv.

Daleko od trendovskog fenseraja i nametnutih normi u pogledu bilo čega. Takvu ženu je teško nazvati svojom, jer pored nje ti se ceo svet učini nekako blizak i drag, nekako - njen.

Ona nije tu tebe radi, čak i ako ti je izjavila ljubav. Ona je ljubav sama, ona ne traži dokaze, performanse, milostinju, zakletve niti obećanja. Ona postoji, svesna da je sama, da je svako od nas uvek sam, ali će most između sebe i drugih neumorno graditi sve dok diše. Lepotom, dobrotom, znanjem, blagošću. Žena, kad to jeste, ona je sve ono što je i majka Zemlja, majka Priroda. Veličanstvena u svojoj jednostavnosti.

Svugde i sve možeš sa njom. Izgubljen si bez nje. Kad prepoznaš takvu ženu, osetićeš da si Muškarac. I znaćeš da je bilo vredno truda sve što si činio, sve što činiš ili ćeš tek učiniti za nju - Ženu.