Bio je stranac sa poznatim pogledom. Enigma koja je mirisala na sudbinu.

Mislila sam da će tako i ostati..nedostižan, neobjašnjiv, večito na granici između stvarnog i mog. Sudbina je očela polako da razmotava priču… i pre nego što sam shvatila, znala sam ga.

Znala sam gde pije prvu jutarnju kafu — u dvorištu, dok svet još spava.

Znala sam da se šiša svakog drugog ponedeljka.

Znala sam da tog istog dana menja vodu ribicama, kao da i njima daje novi početak.

Znala sam da sredom beži u vodu, a petkom na fudbal.

Znala sam koju tortu bira, koju vodu pije, kako uvek uzima koricu pre sredine.

Znala sam ga više nego što se sme znati.

Ali najviše sam znala ono što nisam htela da priznam, da ga mesto nikada ne drzi dugo… osim kada smo u zagrljaju. Tada bi vreme zastalo, kao da ni ono ne želi da ga pusti.

Znala sam i sitnice, da ne voli cveklu i makovnjaču, ali će ih pojesti, da ne voli da se svađa i da će prećutati.

Znala sam njegove navike, njegove tišine, njegove brige.

Znala sam sve.

A nisam smela ni ime da znam.

Jer negde između svih tih saznanja, krila se istina koju nisam mogla da izgovorim —

da moj nepoznato-poznati čovek i ja

Letimo.

I to pravo u propast.

.

.

.

....ali sve je ostalo isto, oci koje sijaju kada ugledas nekoga, osmeh, zagrljaj, pa čak i poljubac. Usne koje godinama nisi video ostale su iste, najsocnije usne u kojima uzivas više nego u bilo kojim drugim, sve druge su tudje, ove su ostale i bice zauvek tvoje.

Posle mnogo zagrljaja, osmeha i suza, istina te udara po ušima kao kakav hladni vetar. Izgovara "moram da idem". U tom trenutku, u tom momentu shvataš da je taj neko sve, samo ne tvoj, da tog nekog ceka tamo neko, a njemu se ipak ne ide. I tu se završava priča...

I zauvek ce ostati pitanje i misao, "zasto nismo mogli", ali zapravo samo niste smeli. Da vreme ne leči i da se vremenom ne moze zaboraviti ako se iskreno volelo.

Govoris da je sve dobro, a srce ti ubrzano kuća, nervozna si i to vidim po tvojim nemirnim rukama koje diraji svasta, ne miruju.

Nemas mira, a zelis da se smiris pored nekoga, ti koja si inace histericna i divlja, ali jako mirna kada sednes da uzivas u svojoj prvoj kafi.

Sunce sija, mislim da je to dovoljan razlog za osmeh.

Osmehni se i pobedi sve svoje probleme!