Srećan Božić iz Srbije!

zar ne bi godina nova trebalo da bude kao san?

Sve svećice oko grada

kao da mi namerno podmeću

neku svetlost i toplinu, ali nasuprot

ja osećam samo hladnoću i zimu.

I  nisam više dete,

ali to dete u meni ipak želi da diše

kao da pita

zašto ne verujem u te čarolije zimske više.

Ne čekam proslavu

zapravo želim da bude sve tiše ,

uhvatim sebe kako sam nervoznija

kada se te godine nove bliže.

I mrzim što sam ovakva

i možda mi neko može reći

kada sam izgubila pojam o sreći?

I kada vidim jelku i upalim sveće

shvatim da mi nikada godine nove neće biti preče kao kad sam bila mala,

a šta bih sve dala da vratim osećaj

koji sam tada znala.

I zamalo da izustim to izvini

sebi što sam dozvolila da budem

toliko tužna,

zar ne treba nova godina osmeh da mi pruza?

čak onaj kiseo,

pa čak i onaj

zadnji kada sam shvatila

da nikada neću na nju gledati isto,

kada sam odrasla pa mi je svejedno bilo

da li ću deda mrazu napisati pismo.

Ako ikada dobije on baš ovo što ja pišem

ne tražim ništa samo da mi vrati onaj osećaj

kada smo svi bili bliže

eto jedna porodična slika

manje više dok nisam shvatila

da ni to nemam više i ta slika danas

u prasini lezi sve tiše i tiše.

I ne čekam na sneg,

tu čaroliju mi pamćenje briše

zato kada dodje i ova nova

molim vas da mi niko ništa ne piše,

jer ona nikada ista neće biti više.

-Alexandra K.

da ne prođe mi decembar

i novu godinu

nema sta da radi tu

dok je stara jos na mome ramenu

Zaustavite januar

nek ponovi se decembar

bar dvanaest puta jos

nece da mi dosadi