#poslednja

Sve je počelo 1.9.2006. godine. Došli smo svi ispred škole. Neki su bili u odeljenju sa svojim drugarima iz vrtića , neki ne , ali niko nije shvatao šta tog dana počinje. Tog dana je počelo naše detinjstvo , naš život. Svi pamtimo dane kod naših učiteljica. Svaki drugi čas fizičko , na kom se takmičimo protiv drugih odeljenja u raznim sportovima i uvek oni koji pobede , pevaju drugom odeljenju ‘Pobeda je naša, pukli ste k'o flaša’. One naše igrice aračkinje baračkinje , između dve vatre , lastiš , kada se igramo raznih crtanih filmova.. I ostalo. Nošenje sendviča , sokova , voća od kuće za užinu koju delimo sa drugarima. Izleti , rekreativne na kojima smo nosili sveske i olovke da zapisujemo sve što vodiči govore. Rađenje domaćih zadataka i učenje redovno. Onda je došao peti razred , tad smo znali da se sve menja. Da nema više učiteljice koje će nas maziti i paziti , nema više fizičkog svaki drugi čas. Ali smo se i na to navikli. Počelo je prepisivanje , bežanje , jedinice. Izrastamo u prave ljude , vezujemo se jedni za druge. Pomažemo jedni drugima , svašta prolazimo zajedno. Od tuge do sreće , sve smo prošli zajedno. I na kraju , osmi razred. Poslednja godina u osnovnoj. Zadnja godina , kada se prisećamo svih uspomena. Mirimo se sa činjenicom da sada svi idu svojim putem. Da sledećeg prvog septembra nećemo videti svoje najbolje drugarice i drugove , nego tamo neke nove koje možda vidimo prvi put. Mirimo se sa činjenicom da kada sledeći put budemo plakali , da ćemo plakati bez naših drugova , kada se budemo smejali smejaćemo se bez njih. Trenutak kada zaista shvatamo šta gubimo. Shvatamo da je to poslednja šansa da uživamo sa svojim drugovima. Pripremamo se za prvu prekretnicu u našem životu , za prijemni. Koji odlučuje o našoj budućnosti. Posle toga matura. Manifestacija u kojoj se prepliće sreća i tuga , bol i radost. Shvatamo koliko se toga desilo u toj školi. Koliko lepih i ružnih stvari se desilo. Pomislite samo koliko puta ste tu plakali , smejali se , pevali , nervirali se..Ali najbitnije je da ste stekli prijatelje. Koji nikad neće zaboraviti ni vas , ni sve ono što se desilo. Bez obzira na to koga posle upoznamo i kakve prijatelje posle steknemo , prijatelji iz osnovne se nikad ne zaboravljaju !!!!!

Da imam pravo na jos jednu zelju, na onu koju zovu poslednju, prvi put ja znao bih sta zelim, ja zeleo bih,zeleo bih nju.

Ako te i spomenem u pesmama, nemoj da mislis da si jedina. Ako ti kazem da si jedina, nemoj da mislis da si poslednja.