Ležali bi tako satima, smejali se, puštali po koju suzu, nesvesni da ćemo sutra biti samo dva poznanika sa gomilom uspomenama. Ali znaj da sam dala sve od sebe da ostanem barem ona takozvana lepa uspomena. Da danas-sutra kada me se setiš, ne izmamim neku nelagodu na tvom licu, već osmeh, onaj iskren koji si uvek nosio uz mene. A onda pusti Tošeta i “Volim osmeh tvoj” i seti me se kroz koji stih. Seti se onog mog nasmejanog lica, jakog karaktera i tvrdoglavosti. A za naše izgubljene bitke, krivićemo to prokleto vreme koje nam nikada nije bilo prijatelj, ali ko zna možda ga sledeći put budemo više cenili.

Uvijek su tužne ljubavne priče bile ljepše od onih sretnih.

Sreća je čudan koncept, najčešće izmišljen, i uvijek se za njom mnogo mora trčati niz padine snova. Lakše ih je napisati, koji višak san i višak zagrljaj, koje zrno klišea, začin za nemaštovitost i eto te- hepiending. Tuga ti je konstantna, i jača emocija od sreće. Ne mora to biti ona prava, tužna tuga, gdje plačeš i vrištiš u grčevitom bolu dok ti srce staje i otima se a dah ne možeš ni da uzmeš. To je ona melodična tuga, blaga k'o jesen, ona nostalgija za nečim što nije ni bilo, ona ljepota u čudnom miru. To je duboka emocija, ta tuga, i mnogo lijepa. I uvijek su i tužne ljubavne price unikatne jer- sreća je sreća, ima samo jedan oblik, a tuga je bezbroj. Sve ja to k'o pisac neki navodni tebi zborim, al' eto ipak da te zamolim- nek mi budemo sretna ljubavna priča. Podnijet ću ja udarac na spisateljski ponos sa još jednim klišeom o poljupcima, ružama, zalascima sunca, crvenim koncem, mjesecom i bajkom o Ljepotici i Zvijeri. Sve ću podnijeti, ali da ti i ja budemo još jedna tužna priča u moru mojih napisanih- to nemoj. Moli te tvoj pisac.

danas sam prvi put progovorila o tebi. nakon sedam mjeseci psihoterapije, napokon sam smogla snage izgovoriti pravi razlog zašto sam krenula na razgovore.

ispričala sam joj našu priču, najljepšu priču o prijateljstvu, najljepšu priču ikada ispričanu.

o nama sam pričala sa smiješkom, i napokon s nekim olakšanjem, nisam se osjećala slomljeno. njezine riječi su mi dale nadu.

pitala me zašto oboje imamo potrebu blokirati ono što je očito svima oko nas, nisam znala odgovor. nisam znala odgovoriti zašto samo prema tebi blokiram sve emocije i osjećaje u sebi. vjerojatno zato što bi i dalje to bila priča o prijateljstvu. a svima je jasno da je to sve, prijateljstvo, ljubav i sudbina u jednom.

nakon sedam mjeseci, takozvane, tihe patnje, uspjela sam izgovoriti na glas i sama sebi priznati što osjećam. nakon 3 godine našeg odnosa i poznanstva uspjela sam priznati što osjećam. ali tebi neću još toliko. bojim se da ako saznaš da ćemo samo uništiti prijateljstvo, ne želim to. želim te bar na neki način imati u svom životu, makar to značilo da ostatak života neću provesti sa svojom srodnom dušom.

rekla je ,,što je suđeno, ako ne ide dalje u ljubav, propadne,, - ne želim ni to. kako god okrenula bojim se da ću te izgubiti.

završila sam svoju priču ipak sa suzama u očima i riječima ,,samo želim da je sretan, makar to značilo da ga ja nemam,,

uništim sve što dotaknem.

svoj je

osamnaesti rođendan

dočekala

u skloništu

uz zvuk granata

i vrisak ljudi

u suzama

brojeći žrtve

Moj rođendan

ništa puno

bolji nije

Umjesto granata

tu je pojačan dnevnik

na federalnoj

A ostalo je sve isto

I osjećaj čak, kažu

I ti si to znao.

Otežavao si mi puno puta pitanjima o ljubavi prema tebi. Bila sam naivna i zaljubljena devojčica, koja nije videla u tvojim očima to uzdizanje tebe zbog svih mojih priznanja.

4 godine sam se borila za tebe. Onako krvnički. Sa stavom da si samo ti taj, da ćeš zauvek ostati voljen.

Smem li sada da kažem to?

Bojim li se da priznam da više nisi centar mog sveta, da sam prekršila to što sam obećala samo zbog toga što nisam mogla da znam da ću jednog dana odglumeti tebe i postati osoba koja ne dozvoljava da se lako dopre do njenih emocija?

Ulepšavala sam ti veče kad bi meni dan bio upropašćen. I ja sam sve moje tuge skrivala duboko u sebi. Nisam dozvoljavala da se preko mog osmeha vidi koliko ja patim ustvari, koliko sam sjebana što samo ja dajem sve za nas koji čak ni na školskoj klupi nismo postojali. Neko bi nas gumicom obrisao. Mrzeli su kada kažem da smo sinoć bili zajedno. Mrzeli su mene što sam ti uvek izlazila u susret kad si bio bez jednog jedinog dinara i kad nisi imao nikoga da mu se izjadaš u potpunosti. Ja sam bila tu. I dešavalo se da samo ućutimo. Ne progovaramo ni reč. Mada kada sa nekim ćutiš onda to znači da umeš da pričaš i da bi rekao nešto ali od ponosa ne možeš. Tebi je ponos grizao komade tela. Prošlost koju nisi ostavio iza sebe tukla te je svaki dan. I znaš li šta? Nije te dovoljno istukla. I nikad i neće. Svaka će devojka tvoja živeti u zabludi da si se promenio a samo ja ću znati da ti nikad i ne možeš to. Takav ti je karakter.  Nikad nisam ljubomorisala na druge, jer sam uvek u svemu, i kada nisi tu,  videla tebe. Nekako u nekim momentima delovao si mi potpuno iskreno i pored toga što si ti mene debelo ranio, svima mogu da kažem da imaš dušu. A ti si sve druge nekako u svom životu voleo sem mene. I sećam se našeg poslednjeg vidjenja, poslednjeg mesta, razgovora. Sećaš li se ti kad si otišao prvi od tog mesta i nisi se okrenuo za mnom nijednom? Posle toga, sam mislila, da ćemo se sresti još milion puta jer smo mi bili takvi. Stalno nešto u krug, i jesmo i nismo. Dopuštala sam taj krug, to ponavljanje, jer sam jebeno mislila da ćeš me zavoleti i da ćeš više progledati da si pogrešio kada si odlazio njima. Njima,  koje se nikad nisu trudile da potrče dva koraka za tobom kada si u lošem stanju. Njima, koje ti se samo u postelji punoj dima predaju i sutradan zaborave na tebe. Ne znaju ti više ni ime, ni prezime. Ne pamte te kao ja. Ljubav nisu doživele, i čitale su je samo u nekim dosadnim novinama, ali ne veruju u to.

Koliko puta sam ti govorila da ne vodiš taj način života, da nam pružiš šansu samo jednu, da ti pokažem koliko umem da volim više od ovoga pa ako ne budeš pukao od ljubavi, idi, neće ti biti ni prvi ni poslednji put. Idi, promeni broj telefona, da se nikad ne usudim da te pozovem, promeni lokacije u  kojima svakodnevno boraviš da više ne ponižavam sebe u tome kada prolazim namerno pored tog lokala a ti čak ni ne pogledaš u mene. Idi onako kako najviše voliš da odeš. Bez osvrtanja.

Nisi želeo da pokušaš. Ili kad bi pokušao, samo si rekao da to ne možeš. Nikad te nije držalo mesto.

Varao si me bez srama. Uvek su tvoje potrošne robe govorile umesto tebe. Davale su meni objašnjenje za tvoja prljava dela. Jednom mi je jedna osoba rekla "Okani ga se više"

A ja sam samo odgovorila "Je l ti to on rekao da mi kažeš. Predpostavljam da ne."

Znala sam da ti nisi mogao to reći ipak nisi hteo toliko da padneš u mojim očima da te ne mogu podneti. Jer, bila bih ti potrebna kad tad. Kad sam ti već bila od koristi, morao si ponekad da pokazuješ zainteresovanost za mene da ne bi bilo toliko providno. Da ne bih progledala, jer znao si da hoću jednom, iako sam tada bila zaslepljena isuviše.

Dakle, prevara. Slušala sam tada posle tvoje prevare  "Ko te jednom prevari, opet će." Ali sam ipak opet pokleknula kada si ti bio u pitanju. Nisam mogla da ti ne oprostim. Svidjao si mi se još više. Nisam mogla da obuzdam nijednu emociju prema tebi, pa sam ti uvek govorila da mi ponos nije važan. Nikad nisam ni puno razmišljala o njemu. Stalno sam govorila da ne znam kako ga neki ljudi previše eksponiraju ako ljubav osećaju.  Gospode Bože, sada kad se setim, ja ne znam šta sam videla na takvoj osobi i dan danas, kao što si ti. Sada da me prevari neko, ma kakvi, odmah bih ga precrtala. U mom životu ne bi postojao. Pa neka sam ostane i neka ga pojede grižnja savesti.

Rado ću doći sa cvećem u rukama da ga samo podsetim da je karma još uvek prisutna.

A kad si ti bio u pitanju, vidiš nisam mogla tako. Donekle sam ti ja  i zahvalna što sam rastrgla kožu sa sebe naivne devojčice i pretvorila se u ženu koja gazi sve pred sobom. Ali, izboleo si me previše. Nekad mi nedostaju ta osećanja, te empatije koje sam imala prema svim ljudima.

U momentima nemoći tada, želela sam da zarijem svoje nokte duboko u tvoju golu kožu i da te ogrebem toliko jako da osetiš kako si me ranio.

Da te udaram u grudi najjače što mogu i da izvrištim na sav glas o svojim brigama i problemima koje sam zbog tebe zapostavljala da bi ti bio srećan.

Bio si mi na prvom mestu, radila sam suprotno od onoga što su drugi osudjivali, i govorili mi da tako ne treba, da ja vredim više od celog tebe. Ali sam se ipak ponižavala. Za mene to tad nije bilo poniženje jer sam samo činila sve za onoga ko je u mom životu voljen. Nije mi teško pala ta borba koliko mi je teško palo što si me uprkos svemu što sam napravila, bilo nekada sa greškom ili bez nje, sklanjao od sebe. Što si slušao druge ljude i krio nas.

Što te je bio blam da prodjes pored mene i da me pogledaš. A zapravo je trebalo da ja budem ta koju će biti stid zbog tebe.

Noćima nekad nisam spavala. Čekala sam tvoju poruku posle 30 mojih poslatih. Čak ni ujutru ne bih dobila odgovor na njih.

Dobila bih posle 3 dana neku skroz levu poruku, kao da prethodne nisu ni stigle, kada si u pijanom stanju i ne znaš za sebe i sve ti je do Kosova ravno. Sutradan kada saznaš da je tvoje ime takvo pravo kao što jeste, ponovo se uobraziš mojom pažnjom. Lažeš me da se ne sećaš prošlog razgovora. Lažeš da ne možeš da se vidiš sa mnom jer hoćeš da spavaš. Umoran si.

Izbegavaš me, daješ mi izgovore a ja ne pokazujem koliko nemam strpljenja, koliko želim da puknem, da odem na onaj svet.

Da li si ikad pomislio na mene ili si uvek gledao samo svoje dupe i sebi da ugodiš?

Da li si pomislio da sam ja umorna, da mi se spava, a ne mogu jer sam previše zabrinuta?

U sranju sam. Jedina si kojoj verujem, moramo da popričamo. Uživo. Stiže poruka. Znao si da će me ponovo kupiti nešto što mi nikad nisi priznao.

Da ću pasti jednostavno na to. Koristio si to što sam bila zaljubljena u tebe, jer ti je bio potreban razgovor sa nekim. Uteha. Reč koja sve rešava. Zagrljaj. Poljubac.

Kad je meni to bilo najviše potrebno ti si govorio da ne možeš. A ja sam se prisećala svega unazad sa tobom i imala te samo u snovima jer bih tako postajala jača. Tako bih mogla da izdržim sve što si mi priredjivao.Sanjala sam nas srećne, tebe kako se boriš za nas kako si konačno shvatio da sam tvoja u potpunosti..Al onda se budim i kažem da sve što sam u vezi tebe ikad sanjala da će ostati samo na snu, ni makac više od toga. Ni makac.

Bilo je gotovo sa nama onda kada si ono veče zauvek otišao. Kako sam rekla, bez osvrtanja, jednog jedinog. Ja sam te i dalje zvala da čujem odgovor na pitanje ,,zašto" iako niko od nas nije umeo da da  odgovor u celosti. Nisam ga dobila. Niti je konverzacija sa tobom bila nešto posebna. Posebnija od ostalih. Svodila se na jedno "Šta radiš" i na hiljadu seenova tvojih kada ti priznam da ne umem bez tebe. Zapravo umela sam. Samo nisam želela.

Tada sam nekim delom polako počela da te potiskujem u sebi. Samo sam nastavila dalje. Sa podignutom glavom išla sam medju iste one ljude, pune mržnje. Gledala sam im lica, kao iznenadjena.

Kako sam rekla, bez osvrtanja, jednog jedinog. Ja sam te i dalje zvala da čujem odgovor na pitanje ,,zašto" iako niko od nas nije umeo da da  odgovor u celosti. Nisam ga dobila. Niti je konverzacija sa tobom bila nešto posebna. Posebnija od ostalih. Svodila se na jedno "Šta radiš" i na hiljadu seenova tvojih kada ti priznam da ne umem bez tebe. Zapravo umela sam. Samo nisam želela.

Tada sam nekim delom polako počela da te potiskujem u sebi. Samo sam nastavila dalje. Sa podignutom glavom išla sam medju iste one ljude, pune mržnje. Gledala sam im lica, kao iznenadjena.

A ustvari sve su želeli da znaju, ceo moj i tvoj život. Da ne kažem naš. Jer mi nikad nismo ni postojali iako smo se u oči gledali i lagali. Ti mene da si moj, i da si uvek tu za mene a ja tebe da ću te uvek voleti.

Slagala sam. Nadam se samo to i ne kajem se, nisam znala šta će biti za 4 ili 5 godina a ti si znao šta će biti sutra ili za dve nedelje. Znao si da moraš da me prevariš a ja sam znala da dokle god mi da trajemo ostajem verna. Jedno jutro sam se probudila i shvatila da mi je potrebno još dosta dana da svane da bih te zaboravila.

Nisam odmah prestala da te volim jer ja nisam bila ti da svaki plamen poklonjene ljubavi i pažnje ugasim. Niti sam bila ti, zrela za pozorišnu scenu da odglumim ljubav. Ne zna gluma za taj komad.

Ne zna kako se glumi ljubav jer ljubav se oseća i u vazduhu kamoli u ljudima.

Prošlo je 5 godina i nisam te nigde spomenula. Kad te vidim, kulturno uzvratim zdravo i prodjem pored tebe kao da ne znam kakav ti je otkucaj srca. Kao da te prvi put vidim kako koračaš ovim usnulim gradom. Ne okrećem se za tobom a ti za mnom verovatno da jer na sve načine pokušavaš da dokažeš sebi da me nisi prošao jer ne želiš da priznaš koliko te boli saznanje da sam te potisnula i ostavila na istom mestu kao ti mene.

Od tolikog mog verovanja tebi, počela sam da ne verujem sebi i drugim osobama. Neke ljude čitala sam unapred. Neka dešavanja znala sam napamet. A svet u kojem sam videla samo gužvu, od kada sam izbacila tebe iz njega, više nisam mogla da podnesem. Smetao mi je svaki treptaj, čovek kad se nakašlje, red u prodavnici u kome sam deseta.

Ja sam izgubila sebe zbog tebe. Javno ću priznati i javno priznajem da u meni više nema borbe zato što mi je lepo da to činim, već je u meni zastupljena borba zbog koje moram nešto da ne bih bila ovo, ono ili da ne bih bila ništa u životu.

Sve si to napravio ti. Spalio si mi osećaje za sve, do pepela i bićeš jedini krivac do kraja svog i mog života.

I znam da ti se sve vratilo. Ne moraš to da mi kažeš. Samo nemoj više pokušavati ništa u vezi mene. Nemoj me gledati kada me neko drugi pogleda i nemoj se raspitivati da li sam sama i dalje. Nisam.

Srećna sam. Ostavi me da letim. Da živim. Da imam svoju slobodu koju si mi godinama uskraćivao. Nikad sa tobom nisam mirovala, zato me sad pusti da steknem mir u sebi prvenstveno.

Instagram: ti.bi.trazila.kise