Da si je prevario.

Došla je meni.

Meni se izjada.

Kaže da plače noćima i da ti se neće vratiti.

Kad bi ona znala da sam tako i ja govorila, nekada. Da ću pustiti da živiš negde daleko, a da umreš u meni. Da ti više nikada neću oprostiti. Nikada ti se stvarno ne bi ni vratila.

Ume ona da se zainati, itekako ume. Ali ona da sve najgore sada izgovori za tebe, i da sutra ti je pozoveš da se vidite znaš li kako bi lako pregazila preko sebe samo da te još jednom zagrli ili da ti pomogne ukoliko ti je potrebna njena pomoć?

Ne znaš?

Ili si možda navikao na mene, onu devojku koja je glumela pred svima kako smo mi jedan srećan par, kako se u vezi poštujemo i volimo a zapravo ta devojka se borila za tebe kao niko. Kao neko ko pokušava sam, svojim rukama da nešto stvori, da bi preživeo. Da ga ne bi prekrila zemlja, već sunčev zrak i osmeh.

Navikao si da ti se oprosti svaka laž, prevara, mala sitnica koja za tebe nije sitnica koja boli, jer ti ne znaš da ceniš ono što je vredno.

Ali znaš li, da ti nisi kriv.

Na pogrešne stvari sam te navikavala. Pogrešne lekcije sam ti davala. I ti si se tako naučio, misleći da je to odlično kada možeš da se vratiš nekome koga možeš da imaš kada god poželiš.

Bolelo me je kao što sad boli nju.

Mada malo možda i više nego nju sada.

Jer ona je dobijala trostruku ljubav i pažnju od tebe koju ja nikada nisam očima mogla da smislim. A opet si je ranio.

Ali tebe je briga.

Oduvek te je bilo briga.

Samo da je tebi negde, sa strane, sa nekom devojkom na par večeri dobro. Ti o emocijama drugih ljudi ne moraš da brineš. Tvoje srce ne zna za empatiju niti je ikada izguglalo šta to uopšte i znači.

Za tebe se mora sve uraditi.

 Kada ti pozoveš na telefon, ne pitaš da li je neko dobro. Zoveš jer ti treba uteha, malo da proveriš da li si još uvek na prvom mestu. A ko je mene tešio? Ko će nju da uteši sada?

Ti??? Pa ti samo umeš da odeš i da se pojaviš iz čista mira kao da se ništa nije dogodilo. Učiš druge osobe da budu hladne kao ti, da ljubav gledaju u nekim drugim oblicima i da ne prepoznaju onu pravu i istinsku kada se pojavi.

Ono što znam je da se ti nisi dovoljno pokajao za sve što si napravio davnih godina.

Da nisi uradio ništa da promeniš načine života. Ne može svaka devojka da živi tvoj stil života niti može svaka da funkcioniše na takav način. Nekada moraš ti biti muško. Biti taj koji će spustiti gard zbog one koja te zaslužuje. Koji će pomoći njoj da se oseća jako sigurno pored tebe. Ali ne, moj nezreli klinče, i dalje hoćeš borbu za tobom, ljubav da ti se pruža i kada je imaš, prvo nezasluženo mesto i trčanje za tobom.

Znaš, preveliko je ovo dobro delo od mene. Da ja, ono što nikako nisam mogla da prihvatim, sada na svojim grudima tešim devojku koja je čas sa tobom, čas nije. Koju bezsramno varaš, i na koju sve prebacuješ. Ali, oduvek je tebi žensko bilo krivo. Uvek će i biti. Trebalo bi da mi budeš zahvalan. Ipak ti čuvam nešto što ti nisi umeo. Da se ja pitam nikada ti je ne bih vratila.

Ali njeno srce tako želi. Da ti se vrati.

Jer očigledno je, da ti nikada nećeš progledati da si odvratan u svim svetlima kojima se predstavljaš kako si gospodin. Ja bih se samo zapitala, kakav je to gospodin koji ne zna za uzajamno poštovanje, za lepu reč koja gvozdena vrata otvara? Ne znaš šta reći ili se bojiš da prihvatiš da si čovek koji obećava a ne ispunjava? Samo jedna osoba kao i svaka druga danas. A mogao si pustiti da cvetaš od ljubavi i da je drugome pružiš. Zar je ljubav nešto čega se treba bojati, nešto od čega treba bežati kada je malo na svojoj koži osetimo?

nisi tu, ne postojiš

ne dišeš punim plućima kao svaki čovek na ovoj planeti

kao majka, i ja

malo mučenja u životu bez druge polovine koja me je stvorila i ne zaboli mnogo glava

ali zato zaboli duša i celo telo mora proći proceduru boli

Da te nikada nisam upoznala,

shvatila bih da nisi želeo da dođeš,

da se sa majkom nisi slagao,

da si hteo bolji i lepši život na drugoj strani sveta jer tamo nisi morao da deliš ni sa kim ništa

Ali, znaš, to dosadi

Dosadi kada si sam.

Zato si ovde.

Zato sam upoznala tvoj karakter koji nikada nisi hteo da menjaš,

tvoje vikanje od kog puca zid kuće u kojoj živimo,

tvoja prevrtanja po tepihu jer si malo više popio

i tvoje pretnje koje su me naučile da lažem sve oko sebe

uvek sam bila ljubomorna na druge devojčice

ne na bilo kakvu vrstu igračke

bilo ih je previše

već na ljubav i pažnju koju su im njihovi roditelji pružili

a znaš šta sam mislila ja?

Da je samo ja nisam dobila, da je deda Mraz zaboravio i ove godine na mene,

nisam želela poklone već očevu ljubav jer bih znala da ću ih slabije pamtiti kad odrastem, da me neće toliko zanimati

Srećom, odrasla sam sa razumevanjem i konačno su se sve kockice sklopile i objasnile mi da se ljubav pruža, ako želiš.

Šta treba da uradim kada prođe 20 godina?

Da kažem samo da je prošlo i da i dalje nisi naučio da pijem slatku kafu i da imam nesanicu jer me muče stvari koje nikada nisi pokušao da mi dočaraš

Šta da kažem svojoj ćerki kada me pita zašto deda ne želi da je nauči da vozi bicikl? Zašto je deda ne čeka ispred škole raširenih ruku i ne pita da mu prepriča svoj dan? Zašto joj ja čitam bajke pred spavanje a ne njen deda, onaj deda koji je za nju trebao da bude heroj? Šta da prećutim još svojoj ćerki ili da slažem? Da slažem da si i večeras umoran, jer je ona još uvek malo dete. Ne bih želela da te gleda očima stranca prerano kao što sam ja gledala, tebe, svog oca, u svakom delu uništavanja mog života..

Hoće li se i moje dete ubosti istim trnom kao njena majka, i proživljavati baš sve potpuno isto? Dopustićeš da i ono oseti nož u svojim leđima i bude nesrećno?

@ti.bi.trazila.kise (instagram)

Pa šta reći o sebi? Citirat ću svog prijatelja koji je u dvije riječi jednostavno rekao ‘’luda mala’’. To da sam luda, možda i jesam. Na kraju krajeva, svi smo mi po malo ludi. Ludost je dobra, da, jako dobra. A mala? Koliko se može reći za ženu od četrdeset godina da je mala? Ako mislite na visinum, nisam toliko tako mala. Mislim da je to rekao poslije jedne moje opaske dok me je nježno udario u čelo. Mala nisam, ali luda, to ćemo tek da vidimo.