#glava

,,Rokernol nije i nikad neće biti samo razigrana, svetla, bezbolna i vesela strana sveta na kojoj odrastaju generacije. Rokenrol je mnogo više - nešto što se treba živeti, osetiti...u srcu, u duši, u glavi. Celim svojim telom i svojim duhom trebaš mu se predati...”

već danima pokušavam da nešto osetim

pa onda krenem da kidam

režem konce zakrpljenih rana

želim da ponovo krvare

želim da me ponovo opeku

i tako kidam i kidam,

režem, kopam po onim najdubljim, najvećim

i pipam ih,

besna, krvavih očiju,

diram ih samo da krenu da bole

jer želim da vrištim, toliko jako

da mogu na trenutak da pobegnem od sebe

da moja glava samo na trenutak razmišlja

o pticama, nebu, morima

jer postala je toliko teška

da ne muči samo sebe, već i one nedužne, spokojne.

ali nakon tog kopanja

osetim samo peckanje

na trenutak samo dobijem ono što tražim

jer rana je postala toliko suva i tvrda

i sve što može jeste da pecka.

ostaje mi glava teška, a duša žudi da oseti nešto jako,

jer više ne poznajem da li samo ovo i dalje ja

ili sam se izvitoperila, postala grublja, nemarnija, pogubljena

jer više ni tebe Bože ne mogu da osetim

i plačem ti da me vratiš gde sam stajala

čemu sam težila

gde sam mislila