#stranci

se željeli za čitav život,

postanu stranci.

Mrzim što smo baš

veceras sam usamljena. i ne zato sto sama sama. imam neprocitane poruke na tri razlicite drustvene mreze, malocas sam gledala seriju s tatom, cak je izasao i mesec. medjutim taj osecaj, ipak je tu. on cuci negde duboko u meni i sve moje svetle misli boji crnom. ne dopusta mi da mu se oduprem dok mi pobednicki sapuce da sam sama. uvek sam sama. ali taj osecaj i ja nismo stranci. znamo se od kad znam za sebe, ne bih rekla bas da smo stari prijatelji jer nismo to, prijatelji, vise smo kao dva zatvorenika u celiji koji sluze dozivotnu kaznu ili neki bracni par u ugovorenom braku koji je navikao jedno na drugo. i vrlo dobro se poznajemo. vise ne bezim od njega jer kad god bih pokusavala uvek bi me sustizao i usadjivao se jos dublje u meni.

veceras se secam svih ljudi kojima sam lecila svoju hronicnu usamljenost. i sta god mislili, medju tim ljudima nije bas niko od mojih znacajnijih prijatelja ili vecih ljubavi. ti ljudi su osobe koje sam sretala u mracnim, zadimljenim klubovima u kojima tresti preglasna muzika i u kojima ne mozete naci dve trezne osobe. ljudi koji su se tu zadesili iz raznih razloga. u potrazi za zaboravom. za bekstvom. za zrnom ljubavi i topline, makar i lazne jer zele da konacno osete nesto, bilo sta, osim te jebene praznine koja ih izjeda. ja sam ih nalazila tako predivne i slomljene, kako glume da su celi, isto kao i ja dok se njisu uz ritam muzike. nase oci bi se sudarale preko puta sobe i magneticno nas privlacile jedne ka drugima. toliko puta sam gubila ruke u njihovoj kosi, ostavljala delice srca na njihovim ramenima, a sutra im zaboravljala imena i lica. ali nikad osecaj koji bi mi pruzali. osecaj koji jedino mogu opisati kao zivost. adrenalin. i u tim momentima, moja usamljenost bi utihnula, kao da je i sama bila ocarana ovim prelepim strancima.

veceras, ja mislim o njima. i zahvalna sam im, zahvalna sto bi uzimali moju usamljenost, nikada ne zatrazivsi nista zauzvrat. sto kaze ona pesma "kad nema velike ljubavi, dovoljna je i mala". a nekad su bas te "male ljubavi" za trenutak vece od bilo koje druge. verujte mi.