#pitanja

(...)

Da li drvo proizvede zvuk u šumi kad padne, a nema nikog da ga čuje? Da li cela ja, takva kakva jesam, postojim, ako me niko do sad nije stvarno video i doživeo? Evo opet sam se rasplakala. Ubola sam živac, jebeš tu usamljenost koja me prati ceo život. Do sada od svih osećanja, to je bilo uvek najbolnije, to su želje deteta i jedina osoba koja je moja sam ja. Pa čak i to, ako sledimo duhovnost je kao - ko si ti? Da li uopšte postoji sopstvo? Oduzmi sećanja, okruženje, ljude, stvari i šta je još ostalo? Ako izbrišemo sve, počnemo od nule, postoji samo potencijal. Sopstvo, koje, iako je iluzija, takođe je nešto što se stalno menja, stalno teče, stalno evoluira. Možda je moja prednost što nemam nešto čvrsto u šta bih se uobličila.

(...)

Nedostaje mi taj život od pre, nedostaje mi da budem zdrava, da živim. Ali i sad živim, i sad sam živa, zar ne? Evo ovaj tren. Bolest mi je dosta toga i uzela i dala. Zar mi nije uzela toliko iluzija, zar mi nije pomogla da pogledam mnogo dublje u sebe, u život, u stvarnost, zar mi nije dala iskrenost, a oduzela izgovore i obmane, pogotovo sebe? Tačno je da sam drugačija osoba nego pre svega ovoga, vrednujem drugačije stvari i drugačije posmatram mnogo toga iako sam se tako dugo trudila da budem neka koja više nisam. (..) Biće kako mora, kontrola je odavno iluzija koju sam takođe izgubila. Ja kontrolišem evo ovo, jedino ovo, a i ovo je previše kompleksno da bih do kraja sebi davala zasluge. I to je Bog, to je ta, kao, ljubav prema "sebi". Volim to u meni što me prevazilazi. 

(..) sve sam zbrkala u sebi i iz nekog štita povredila sve uključene. A opet bez neke ekstremne megalomanije jer nisam samo ja sjebala, doneli su i oni svoju prošlost, svoje traume, svoje želje, snove, strahove, tripove i sve se lepo zbrčkalo u jednu čorbu gde više ne znaš šta je čije i od koga je počelo uopšte. Vasko Popa je rekao "vrati mi moje krpice", sad razumem tu pesmu na jednom totalno novom nivou. To su puste želje i pozivi, nema na kraju moje, tvoje. Kako ide ona pesma, od Dade Glišića, ček da guglam tekst. "Nema moje i tvoje, kad ljubav prođe, sve je ničije, i samo hrabri se bore al' tvoje srce za moje nije". Jebeni Dado Glišić. 

(..) 

samo se udalji i dobro gledaj

i na svako svoje pitanje

dobićeš jedini pravi odgovor,

sve ostalo može biti

još jedna dobro osmišljena

laž.

Ima lica prelepih s očima tužnim.

A opet, samo nas jedno privuče nekom magnetnom silom i postane etalon, koji zapali ljubav našim prsima i probudi život.

Jedino oni uspiju, otvoriti vrata riznice naše duše.

Nije dovoljno ući u srce, za osvajanje je potrebna predaja i prepoznavanje.

Ne vredi ni sila. Onaj koji nije pravi može polomiti bravu, ali nam srce ne može porobiti.

Od svih su najopasniji oni što liče, što su najpribližniji idealu.

Nije dovoljno da liči. Potrebno je da bude!

Dajem primer,u vezi su duša od čoveka,dok u braku totalno drugi čovek.

Zdravo ljudi,

Posmatrajući ljude iz svoje okoline primetio sam da često objašnjavamo osećaj ili situaciju bez toga da upitamo sami sebe zašto se to dogodilo ili koje je posledice ostavilo na nas same. Zapisivao sam njihova pitanja koja su postavljali sami sebi. Zapisivao sam pitanja koja sam ja postavljao njima. Na kraju sam se odlučio da grupišem to u kartice koje se nalaze pred vama.

Pred vama se nalaze 30 kartica u formi GIF-a. Većinskim delom kartica sadrži jedno pitanje, malo njih je sa dva. Pitanja su raspoređena u 6 kategorija (uverenja, navike, odnosi sa ljudima, karakteristike, ljubavm i lično). Na pitanja odgovarate tako što screenshot-ujete gif i dobijete karticu.