#moja slika

Nije bilo lako

Nije bilo lako šetazi uz Pariske kiše, niti je bila laka ona bučna noć oko Ajfelovog Tornja. Nije bila laka ni ona šetnja uz senu. Niti je bilo lako gledati sve te parove što se ljube. A ni klince što slušaju muziku dok im se marihuana kao plesčica zelenog duha u ritmu kroz ples uvija dok ih navodi na svoje demonsko kolo. Zenice im krvave, popucale po svim šavovima, a mutni i izvetrošeni osmeci im se protežu po krivim usnama dok gutaju pivo. Nije bilo lako. A ja sam mislio na tebe, dok sam ja svoj osmeh izgubio onog dana kad sam bez tebe u Paris otišao. Znaš, tu noć sam senu suzama ko biserima častio dok sam joj onako pijan uz bocu vina pričao o tebi sav skrhan, lud tužan i sam. (tako bih te sada poljubio,) Šetao sam raznim parkovima i posmatrao sam ljude, bilo je mnogo umetnika i rasutih misli u vazduhu, mnogo emocije na licima ljudi sretao sam. A u metrou video sam mnogo bola u očima tuđim, ali to nisam mogao nikada da objasnim. Kažu da onaj koji emociju nosi taj s bolom u živi. Taj tuđu emociju ne može da opiše jer stalno opisuje svoju. Ni to mila nije bilo lako. Svoje sam ruke od povetarca krijo u đžepovima sivog kapita u onim đžepovima gde su se grejale naše ruke. Nije meni mila nedostajala ni lepota ruže, niti njeno trnje koje si volela. Meni je mila nedostajao deo mene u naj tužnom Parisu koji sam zvao tvojim imenom.

Sena - je naziv reke

Scene su realne i istinite.

Delo kao i slika su zaštićeni autorskim pravima.