#balkanski

Zdravo svima!

Verujem da se znamo, smejemo i popričamo ponekad! Možda neki od vas ni ne znaju da su nekada u životu naleteli na mene. Ja prvi ne znam koliko puta sam naleteo na ljude koje sam kasnije zavoleo.

Zovem se Nikola, živim u Beogradu i sve što radim jeste to da stvaram umetnost u svom malo svetu. Konkretno, ja pišem i fotografišem ono što osećam. Oni koji me ovde prate verovatno to i znaju. Hvala za svu pozitivnu energiju i ljubav.🍀🥂🙏

Ako volite pisanje, ako volite umetnost fotografije, zapratite moj profil na instagramu. Naći ćete me kao AmazingJohnnysWorld.

Ako volite umetnost, ako umete da prepoznate reč i iskrenost, obećavam da ćete uživati. Takođe, jako.ce mi značiti ako ste dobre volje i ako ste iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore ili bilo koje države na Balkanu, podelite/reblogujte ovaj post ili pišite u komentaru svoj Instagram username, da se svi povežemo!

Hvala!❤️

Sada sam sve sto nisi voleo, postala sam sigurna i jako glasna u drustvu, onaj stid i decji osmeh koji si voleo je otisao. Da li sa tobom ili se moje odrastanje samo desilo kad i tvoj odlazak. Verovala sam da me volis kao dete, nisam zelela to. Divila sam se onim ludackim ljubavima, gde sve gori od strasti i gde nema mirnog mora. A sada bih tako rado sve strasti koje su isprljale moje telo menjala za tvoj zargljaj i osmeh dok ti pospana pricam o tome kako mi je prosla nedelja. Sva nemirna mora bih zamenila za tvoju luku i nase ukladjene korake dok setamo po keju.

I ti znas da sam te videla, kako ne bih.

Ostao si isti, produzeni sa toplim mlekom u levoj ruci cigareta u desnoj telefon. I znam da nikome neces reci da smo se sreli, jer ni ti neces to da priznas. Neces da priznas da sam i dalje ona koju si voleo vise nego svaku drugu, a da sam ja sad ona koja je sve sto ne volis.

Valjda sam te zavolela previse mlada dok si ti vec znao sta zelis i kako volis. Ti si bio moje prvo shvatanje kako volim, bio si moj prvi bol i bio si moja prva, verovatno i jedina sigurna luka. Posle tebe me je zadesilo puno oluja, pa ne zameri na ovome sto vidis, a ono sto cujes znam da ne verujes. Jer ne bi priznao sebi da sam to ja.

Mogao bih život opisati ovom slikom. 

Ljudi vezani za mjesto na kojem nisu sretni izgledaju baš poput ove natopljene lađe. Ni tamo, ni ovamo, vezani lancima, usidreni obavezama, lošim brakom, neispunjenih snova, počinju tonuti i gubiti sami sebe u životu.

A život teče, baš poput ove moje zamućene Une. Treba znati kada krenuti dalje, te razbiti lance, uzeti vesla i krenuti nizvodno u divljinu života. 

Jer, stvarno, šta je život, nego jedna velika divlja igra, koja protiče kao nabujala rijeka. Pa ako se ustojiš, nesretan i sjetan, vremenom ćeš se utopiti u svom čemeru i jadu, i tako zauvijek ostati, pun bola i razočarenja.