Isidora

Duša mi se s tobom smeje. Duša.

Nijedan talas nije dovoljno snažan. Iz svakog ćemo zajedno isplivati, ne brini.

Jedni će vam pružiti sve što zamislite. Vile, kule, gradove… bajku, obećanja, nadanja, ali ruke će vam pored takvih ostati prazne, oči tupe, usne blede. Dok srećom, postoji i ona druga vrsta. Pružaju nematerijalno. Dušu ispune spokojem, glavu mirom, srce napune ljubavlju, osmeh razvlače konstantno i neprekidno, ali od takvih ne treba očekivati ništa skupoceno jer oni uveliko to i pružaju sa velikom pažnjom i posvećenošću, samo vama onakvima kakvi jeste, potpuno prirodni.

Bez tebe bih bila potonuli brod, ovako sam brod sa rupama koji još nije potonuo.

On ne zna šta ima, ali ja znam ko sam.

Ugreješ mi dušu i zaključaš mi srce samo za tebe.