#oprostaj

Teško je mene objasniti. Nisam sigurna da bih i sama to umela. Mnogo je ljudi povredjeno. Znaš, kada bih birala - tebe bih stavila iznad svih. Ne zato što si najbolji, najlepši, najzgodniji.. već zato što si uspevao da me objasniš. Bio si jedan od onih slučajnih ljudi koji udju u nečiji život i ostave dubok trag, a da toga nisu ni svesni. Ne bih smela da krivim sudbinu za to, jer znaš i sam da ni sama ne verujem da je nešto slučajno. Verujem da si poslat da bi mi bio lekcija. Mada znaš mene, bez 3 puta ne pamtim stvari, tako je bilo sa tobom. Više sam ja tebe povredila, nego ti mene, štaviše ti mene nisi uopšte. Bio si mi lekcija, koliko čovek može biti glup i zaslepljen nekim stvarima. Znaš, ne kajem se što sam tada verovala u te moje bajke, ali mi je žao što je vreme bilo pogrešno. Priznaćeš, sve se od samog upoznavanja činilo nemogućim. Prošlo je dosta od kada smo se upoznali, dovoljno da te pustim da dopreš duboko. Retka si i posebna osoba. Znaš, isto tako, razumem i odobravam tvoj odlazak od mene. Teško je voleti nekoga ko ti donosi više bola i ostavlja te nedovršenog i nepotpunog. Ovo nije pismo, jer znamo oboje da ga nikad ne bih poslala. Ovo je misao, veoma duga, složićeš se, ali mislim da ti dugujem neku vrstu objašnjenja. Ne očekujem da razumeš, niti da opraštaš, niti da me voliš. Moguće je da nećeš ni pročitati, ali eto, ako te nekad nešto navede da slučajno naletiš, biće mi drago da bar znaš. Pa evo ga.. Znaš, ja sam osoba koja čim oseti nečiju blizinu ode, distancira se. Ne zato sto želi, već nesvesno. Imam taj neki strah, što je teško poverovati, jer i tebi prolazi kroz glavu kako se ničeg ne bojim, znam.. To je istina koju sam nedavno spoznala. Kada te najviše volim, misliš da te najviše mrzim. Znaš, svako od nas nosi neko prokletstvo, to je valjda moje. Ne bih dužila, znam da je ovo sve izmešano, ali takve su moje misli. Znaš mene - haos jednog velikog haosa. Samo bih volela da znaš, da si poseban i da te je odlazak od mene spasio. Želim ti sreću da nadjes devojku, ako već nisi našao, neku koja će ceniti tvoj humor i voleti tvoju dušu, sa kojom ćeš ispijati kafe i provoditi noći uz muziku na balkonu. Želim ti zdravlje, da odbaciš sve toksine u životu i stres pre svega, da ponekad odeš na trening iz ljubavi. I želim ti mnogo uspeha i osmeha, jer ga stvarno zaslužuješ i jer si to jednostavno ti.

Još jednom. Izvini za sve.

Ponekad te sanjam, tako je prokleto stvarno, kao da si jos uvek tu.

Jutrom me obuzme neka jeza, kao da te jos uvek osetim tu pored sebe. Ponekad, pokusavam ponovo zaspati, samo da bih mogla da te pitam jos nekoliko pitanja. Samo da bih te jos jednom zagrlila. Samo da bih ti jos jednom rekla da te volim.

Skamenjena tako ostanem par minuta, dok me cinjenica da te vise nema ne osamari.

Dan posle tog sna je tuzan. Pokusavam se setiti sta si mi sve rekla u snu. Pokusavam, ali nikad ne mogu. Uvek nesto zaboravim.

Ponekad zamisljam da si tu, pored mene. Ponekad naglas izgovaram svoje misli, u nadi da ces ih mozda cuti.

Ponekad, tako jako zelim da cujem tvoje misljenje, da skoro mogu I zamisliti sta bi mi rekla, kako bi se smejala zbog tih smesnih stvari koje me muce.