#prekid

Pobogu, mislila sam da ce nasa prva svadja biti kao bojno polje. Da cu cupat kosu, vikat na tebe i na sebe, da cu lomiti sve oko sebe. Mislila sam da cu prevrnuti sve za pomirenje i poljubac poslije svadje.

Ali bila je drugacija. Hladna bez ikakve vatre i strasti, i zapoceta i zavrsena. Ubila me tisina i mirnoca nasih glasova. Ubila me nedorecenost. Ubija me sto i sad tebe nema. Zaboli me briga da li ti neko guzva postelju ili ljubis li neku. Zaboli me briga i da li se opijas po stoti put sa drugovima jer mene nema da ti kazem “nemoj”. 

Boli me samo sto ne znam da li je ovo kraj ili samo jos jedna faza. Boli me sto ne znam jesam li jos vezana za tebe ovom nasom predivnom ljubavi ili je svadjom stavljena tacka na nju. Boli me sto imam milion pitanja.

Ali Boze moj, ako je ovo kraj onda nasa ljubav nije prava i mozda je bolje ovako.

uvati me sasvin slucajno,

ne volin to sto si mi slaba tocka.

kasnije mi se pojavis u snu,

ne volin da me tako proganjas.

jos uvik ositin tvoj parfem u zraku,

jos uvik tocno pamtin kako si mirisa,

ne volin sto to jos nisan zaboravila.

najteze mi padne kad te vidin uzivo,

i kad ponovo vidin tvoje crte lica,

po kojima san prolazila prstima kad bi bili skupa,

ne volin te se prisjecat.