- n.

Zorane gde je nestao brizan muz,nezan otac,dobar covek? Gde?! Ne zelim i ne mogu da te gledam ovako,nemam snage osecam da cu se razboleti,sve me boli,a ti Bobo zasto dozvoljavas sebi da pored svega sto ti se desilo sitnice te nerviraju,ti koja si se sredjivala svako jutro sminkala,pravila frizure,gde je nestala stara ti zelim te nazada zelim nazad moju majku,nemoj da trazite od mene da budem izmedju vas da biram nemoj to da mi radite ne znam sta da radim zivot mi se raspao za 6 meseci okrenuo se za 360 stepeni,na se osecam kao nemi posmatrac,opet se osecam nemocno,nemojte ponovo da mi radite ovo,vec jednom sam se razocarala u sebe zbog istog osecaja nemoći,nisam Mihailu pomogla a zelela sam,stvarno jesam,Bog sam zna koliko,nemoj to ponovo da radite necu preziveti to drugi put. Zasto sve nije normalno?! Zasto veceras ne mogu da spavam i sanjam normalne stvari kao ranije,a onda se probudim a Mihailo me ceka sa vama za stolom,pricamo i smejemo se i dovrsimo obrik,ajde recite mi koliko dugo nismo normalno procali za ruckom,vecerom? Kpliko dugo?! Kako Vas nije sramota! Sttalno se svadjamo ne mogu ni da jedem jer su mi kci pune suza za istim stolom za kojim sam se smejala pre tako malo vremena.I zasto me tata vise ne mazis jesam porasla ali nisam se otudjila ja stvarno zelim normalno da pricamo o tome kako si proveo dan,kako mi je bilo u skoli o planovima za buducnost bukvalno o bilo cemu,ja nemam nikoga svi ste se otudjili svi ste nekako SVOJI sve manje smo PORODICA. Ma koga lazem mi to nikada nismo ni bili,samo smo imali dobre maske,koje smo sada izgleda skinuli,znate sta ja dizem ruke,a ti tata znas da kada ja to kazem ja to i uradim. Jel tako Bobo?! "Ti si najtvrdoglavije dete na svetu" to mi pricas od 5te godine vidi me sada imam 18 i odlucila sam da stvarno zelim da se posvetim sebi i dignem ruke od Vas,zelim Vam puno srece sta god odlucili. Niste zasluzilu trenutno ali brinem se i volim vas,znam da bi i Mihailo radio isto.

Iz dana u dan, sve manje sansi si dajem. Iz dana u dan sve vise odustajem. Mogu ljudi reci da sam glupa, da sam ovakva ili onakva. Ali ljudi ne zive u mom tijelu. Ljudi ne shvacaju koliko sam usamljena. Koliko me srce boli nakon svega sto se desilo. Pala sam pod utjecaj i postala ubojica. Izgubila dvije bitne osobe u zivotu. I dalje dajem sanse zivotu da me vrati. Ali koliko god pokusavala ja to vise ne mogu. Jednostavno ne mogu...

Predajem se, odustajem...da nastavim dalje nemam snage. Sve sam pokusala, ali on jednostavno ne shvata. Mnogo sam se trudila, ali vidim da to nema nikakvog efekta. Često sam se tješila tim ,,Nada zadnja umire”, e pa vise nemam ni te nade. Prijatelji govore nemoj da odustaješ od njega, ali na kraju krajeva ne shvataju koliko on mene bolii,ljudi moji...Mnogo se kajem sto nemam tu snagu da mu lijepo priznam šta osjećam, nikada mu ne bih priznala da sam samo njega voljela i da samo njega volim. Uvijek ću se pitati da li je znao, a nikada mu neću reći. Ma sve je mogao i sam da shvati iz mog pogleda, pa i najobicnija budala. Nije najljepši, niti najbogatiji, ali ima ono nešto, ima te divne smeđe oči u koje bi’ se svaki put ponovo zaljubila. Ali dečko dragi tek sada kad ja odustanem ti ćeš shvatiti. U toj tvojoj glavi će ti se lijepo složiti kockice i sve će doći na svoje, onda ćeš ti da patiš za mnom. Shvatit ćeš jednog dana, ali tog dana biti će kasno.