Pronašla sam sebe u geografiji Piliona.

Na granici.

Ne pripadam planini, ne pripadam moru.

Ja sam između.

Nesvrstana.

Nepripadajuća i neprilagođena.

Isključiti tuđa očekivanja, ostaviti telefon po strani i pustiti svet da se vrti bez tebe.

Može biti čuvan kao svetinja,

a može biti i odbačen.

Kao kapi sto klize preko ivice prepune čaše

Tako klizim ja, kap po kap, pa u potocima

Prelivam se u sve što nisam, izvan okvira

Nista me ne zadržava, telo je uska čaura

Najednom sam maslačak, dahom oduvan

Nit paučine što leti, i lepi se u nepoznato

Preko ivice čaše prosuli su se snovi i ciljevi

Ostala je u njoj samo bezlična tečnost

Koja bezukosom uvek na mene podseti

Okolo je barica prolivenih nadanja

I potrošenih šibica

Da osvetlim mrak

A mogle su vatromet da zapale

Ostalo je u meni dosta tuge

Spirala sam ga sa margine oka

A jasno sam ga videla

I suženih i raširenih zenica

Ostalo je u meni jedna mrva nade

Čuvam je na najsvetijem mestu

Svaki otkucaj

👇link

Misli odnosi

Pomalo grebe

I cinično smeje

Sunce greje

Moje želje

Prošlost melje

Vazduh miriše

Na buduće kiše

bol prestaje da diše

Latice lebde više

Pogled ih prati

Da nada se vrati

Vetar me grli

sve sam otpisala,

uključujući i njega.

Iznutra razara trulež

Živi se od buke

Površnost se unovčava

Pritisak od sto bara