Ellie chan

I would just like to say fuck you to everyone who made me feel inadequate growing up and ruining my self esteem for years. You all suck and I’m glad I don’t talk to any of you any more. 

don't ever underestimate my ability to not give a fuck

Sve se dešava u treptaju oka. Jednog dana tek krećeš u srednju. Užasno si nervozna, hvata te panika čak i kas pomisliš na to, osećaš knedlu u grlu koju ne možeš ni da izbaciš, ni da progutaš i onda, sledećeg trenutka je već kraj i očekuje te novi početak. Vraćaš film unazad i dobro osmatraš sve - ko su bili na početku, a šta su sada. I šta shvataš? Oni, koji su pričali loše o tebi na početku, sada ne smeju da ti se obrate. Osobe sa kojima si se družio danas ti ne govore ni “Ćao” na ulici, a one, za koje si verovao da se nikada nećete družiti, sada su ti najbolji prijatelji. Shvataš da, prvi dečko, koji ti je slomio srce, nikada nije ni buo vredan svih tvojih suza, a onaj, kog nisi primećivala, kog si možda i izbegavala sada je nešto najbolje što imaš. Istina je da će ti te četiri godine tako brzo proći, da nećeš ni stići da se osvrneš, ali će te opet toliko promeniti, kao da si proživeo par života za tih hiljadu četiristo i nešto dana. Srednja škola je tu da te natera da odrasteš i počneš da gledaš svet nekim drugim očima. To je mesto gde ćeš se često osećati jako izgubljeno, ali na kraju ćeš se pronaći ili barem shvatiti malo bolje.