Jutros, oko 6, gledala sam uliÄnu svaÄu momka i devojke, imali su oko 17, 18 godina. On je verovatno bio pijan, a ona je iÅ”la za njim, bez jakne, da ga ubedi da ide taksijem. Za njima je iÅ”la njihova drugarica koja je držala jaknu ovoj devojci i ponavljala kako su oboje retardirani. Devojka je uporno trÄala za momkom i pokuÅ”avala da ga zaustavi, on ju je gurao, ali ona nije odustajala. Gledala sam, strahujuÄi od momenta kada bi je udario, pripremivÅ”i se veÄ na to da zovem policiju. Ali on nije želeo da je udari. Samo je želeo da ode, sam.
Ono Å”to me je zaprepastilo u celoj priÄi jeste koliÄina njene upornosti. I da je udario, ona ne bi prestala da juri za njim. Imala je dobru nameru, ali na svoju Å”tetu. OÄigledno zaljubljena do uÅ”iju, i zabrinuta za njega, nije razmiÅ”ljala o sebi, i o tome koliko jako može da je gurne, nije mislila o tome Å”ta može njoj da se desi, samo je želela da zaÅ”titi njega.
Da li je njemu bila potrebna zaŔtita?
Ne znam kako se priÄa zavrÅ”ila, ali sam gotovo sigurna da ona nije odustala.
Prizor me je podsetio na srednjoÅ”kolske izlaske, na dramu, ludilo, erupciju emocija, impulsivnost, oseÄaj da je svaka noÄ āpresudnaā, a prva ljubav āona pravaā, i na užasan strah da Äemo, ako izgubimo onoga koga volimo, i sami biti izgubljeni u nepovrat.
Podsetio me je i na žensku požrtvovanost, na primese mazohizma, uvek prisutne, u manjoj ili u veÄoj meri, na bolnu nesvesnost sebe i neprekidno titrajuÄu svest o onom drugom, na manjak samopouzdanja i nebrigu o samoj sebi.
Ono Å”to je u celoj toj priÄi najstraÅ”nije jeste Å”to to ne prestaje negde u sedamnaestoj ili osamnaestoj. Tada najÄeÅ”Äe tek poÄinje. Nemar za sebe se razvija, u razliÄitim oblicima, a strah nastavlja da raste, u bezbroj pravaca - hoÄe li iÄi taksijem, ili pijan sam, peÅ”ke? hoÄe li se potuÄi? hoÄe li se naljutiti? hoÄe li me ostaviti? hoÄe li otiÄi sa drugom devojkom?
I sve tako dok nas neko ne odgurne prejako, toliko da viŔe možda ni nemamo snage da ustanemo.
Zagrli u sebi tu zabrinutu tinejdžerku, obuci jaknu i kreni kuÄi. Pozvala si taksi za njega. Vreme je da se pobrineÅ” za sebe. To je nekada najbolje Å”to možeÅ” da uradiÅ”.
