#staza

Znas, na pocetku svega sam shvatala da ce jedan deo mene uvek voleti istog, starog tebe, bezuslovno, bez smisla, bez osecaja da ti vise nisi ti. Budis se, daleko, lepo ti je, srecan si, docekujes zoru i trosis zelje na neke druge, koje, vrlo dobro znam, nisu ni nalik meni. Ne boli te daljina. Ne nedostaje ti ovaj grad koji vec dugo ceka na tvoja svetla i pogled. Ja cu opet upaliti mrak, kupiti jos malo vremena i za mene i za tebe. Pa eto, u slucaju da navratis, udahni duboko, zazmuri i pricaj mi kako sam ja ona ciju toplinu zelis da osetis ove hladne vojvodjanske zime. Ako nije tako, nemoj da dolazis. Nemoj da mi uputis stotinu praznih pogleda i laznih osmeha, mozda je bolje da i ovaj put cutis. Sve nase staze su trnovite, ipak nisi dovoljno hrabar da zakoracis, bolje nemoj, ja cu ti reci na kraju je tisina. I tako je to nista se vise ne menja, prihvaticu stvarnost ovaj put i krenuti nekom drugom stazom koja je sigurnija. Ne vidim te, vidim samo odraz tvoga lika kako se gubi negde u daljinim, krenuo si sam. Nastavi sa svim snovima, nadanjima, ocekivanjima, sve ce proci. U meni jos uvek zivi nada da je na kraju moje staze ljubav. Ljubav..jer to si ti.