#stvarnost

da se smiješ životu,

da te se grli dugo i čvrsto,

da se budiš s pogledom na more, da ti oči sjaje,

da plešeš pod mjesečinom,

Lica su vesela, ali nisu srećna

Hrana je ukusna, ali nije zdrava

Životi su puni, srca su prazna

“Na snježnom brdu nad kućicama Samobora ljeska se na mjesečini samoborski grad. Prednji dio, s malim i većim kulama, leži na strmini brijega, iza njega uzdigao se drugi dio grada, a nad njim se kao labuđi vrat ispružila bijela visoka kula.“

– Marija Jurić Zagorka, Grička vještica: Kontesa Nera, 1977., Stvarnost, Zagreb

sanjala sam

vatromete

neku ljubav koja

pomera planete

tebe među zvezdama

dodire nestvarne

dodire veće

od sveta

sanjala sam

Zevsa i Heru

Hada i Persefonu

tebe i mene

susret dostojan

progonstva iz Raja

susret

koji nadmašuje Raj

sanjala sam

ključeve

kapiju i zamak

vladavinu

tron

nikog da nam priđe

držiš me za ruku

sve je ovo naše

sanjala sam

Lepoticu i Zver

Trnovu Ružicu

bajkovite krajeve

ljubav

čija snaga

transformiše

leči i spašava

II

ali, nisam princeza

moja ljubav

ne bi te, prinče,

promenila

budim se

vidim

da sam Grdana

neka zla veštica

ili pak,

seljančica

obična smrtnica

žena

na kraju krajeva

samo žena

to je

sve što sam

nemam natprirodnu moć

čarobni štapić

ni svet na dlanu

nisam religija,

ne veruj u mene

idi svome hramu,

ako želiš

prodaj dušu đavolima

voli legende

mitska stvorenja

ne traži me više

ja sam obična

vidiš,

ja sam samo ja

moje su ruke

izmorene

izgrebane

stvorene da grade

ne kule i gradove i zamkove

već kućicu i baštu

i putić

i život

tako bolno jednostavan

da u njega ne staje

tvoja grandioznost

nađi drugi kosmos

meni treba čovek

za okopavanje vrta

berbu paradajza

i čupanje korova

da uveče

isperemo blato

ispod noktiju

da mu umornu glavu

naslonim na grudi

kažem

„nije li

predivno

imati dom”

i utonem u san

uz ritam

njegovih otkucaja srca,

dokaz

neoboriv

da je sve to

stvarnost.

- Gospođo, ali kako vi mislite kao žensko voziti službeni automobil?

- Vozit ću i bagera ako treba, je li me to ograničava zato što sam žensko?

- Pa ne, ali znate.. Šta ako vam dođe neko ko vam može problem izazvati? Hoće vas udariti?

- Nek dođe. Rado bih ga poslala hirurgu.

- Ali znate, ne priliči žensku da se tuče..

- A priliči da bude udarena?

- Ne, ne... Hajde da mijenjamo temu. Da li razmišljate o još djece?

- Da, petnaestero. Usput i vrtić da otvorim.

- Znate, trudničko i porodiljsko bolovanje.. Mi nemamo novca za to.

- A šta , ovaj deda što se prijavio operiše prostatu pa ga nema deset mjeseci na poslu, a vi mu morate plaćati bolovanje?

- Znate, to je sve možda.. Možda mu se neće ništa desiti.

- A možda ni ja neću imati više djece. Šta znate.

- Pa da, ali žensko ste..

Danas sam upravo izgubila posao iako sam bila daleko najkvalifikovanija zbog jednog od ovakvih mišljenja. Zapravo, sedmero. Toliko ih je bilo u komisiji i jednoglasno su izabrali da zaposle muškarca.

Muškarca koji ne zna upaliti kompjuter, za posao sekretara.

Ozbiljno razmišljam da skupljam papire za zapad. Njemačku ili Austriju.

Pa vi nekom drugom citirajte 'Ostajte ovdje', možda za deset godina u staračkom domu negdje, jer sumnjam da će mladih ostati igdje. I ne treba ih ostati.

Trebaju otići.