NickyChris

“The world doesn’t seem like such a bad place when I’m with you.”

2  Tvoja nenapisana pisma ištu odgovor; Ta pisma nepročitana, naučena napamet U treznoj groznici iščekivanja, U fugi nekog putovanja, ili U nesanici, gorkoj i svetloj od tvog daha I snega na prozoru sobe;                                        jesi li zaboravila Poštanski broj? Udahnuo sam ga, nečitko                                                         možda, U muziku koju voliš; upisano na margin Stranice jedne knjige koju se bojiš da čitaš Noću, kad istina njena svetli kao fosfor Između crnih slova.                                     Odgovaram ti: ništa Ne rastvara taj otrovni lepak godina Što vezuje nadu za prostor, a vreme Za vernost prostorima nade.                                          A nesreća – Ona je samo sestra neke odsutne mudrosti, Senka previđenog poraza, možda; Taj smisao mi izmiče, kao smisao muzike, Koja je, ipak, matematika, a ja računam Tek sa dva ili tri zlatna broja Izvedena iz tvog imena. Tako smo Oboje, možda, u gubitku.                                 Ipak, Ništa ne može nas da zameni U ovom rasporedu posledica Upisanom božjom utrnulom rukom U amneziju zvezda, u kratko sećanja mastila Koje se suši, U tvoja pisma, ona nenapisana.