#nedostaje

Ljubav znaci izgubiti onoga koga zelis, jer dvoje ljudi koji se vole, nikada nece imati srecan kraj.

Nedostaje mi Tumblr. Nadam se da ću uspeti da beležim o ovoj čudesno-haotičnoj postpartum fazi.

Jučer sam vidjela svoju staru simpatiju kako je prošao pored moje kuće. Ne, uspomene se nisu probudile, cak sam ga pogledala na jednu sekundu. Prepoznala sam ga pa odjeći. Al' samo sam gledala di je ona moja prava ljubav nestala, gdje je on? Da li je otišao? Da li on misli proći mojom ulicom, kao što ja prolazim njegovom..

Ovo pišem tebi ,koji nikada nećeš pročitati. Ovo pišem tebi i nama kojima je inat preovladao ljubav. Ovo pišem tebi ,koji si otišao . Pišem tebi ,dečku za kojeg sam mislila da nikada neće otići. Pišem propaloj ljubavi. Pišem nekome koga sam volela. Pišem tebi ,zbog koga sada ne dopuštam bilo kome da mi uđe u život. Da li znaš koliko je snage meni trebalo,kao devojci, da odem iz rodnog grada i ceo život iz korena promenim ,samo da te ne bih gledala kako uživaš sa devojkom ,zbog koje sam ja ostala prevarena strana? Da li znaš koliko mi je snage trebalo da izbacim iz svog života sve osobe sa kojima sam bila kao familija,kako mi ne bi pominjali tebe? Jer svaki put kada mi te neko pomene,ja se vratim dva koraka unazad i dve jebene godine unazad. Dve jebene godine unazad kada si mi bio sve. Kada sam tebi bila sve. Dve jebene godine kada sam sve polagala u tebe da me ne bi izneverio nikada. Da li znaš koliko mene tek sada bole sve moje suze? Da li znaš koliko mene boli svaka moja promena i svaki moj isfolirani osmeh? Svaki put kada pogledam svoju sliku pored tebe,shvatim koliko sam srećna bila. Svaki put kada pogledam skorašnju svoju sliku, vidim samo jednu lažnu nasmejanu mene,koja luta i traži svoj mir i sreću. Zar pored svih mojih padova u ljubavi i prijateljstvu,pored svih tvojih rečenica kako ti to ne bi nikada uradio,uradiš isto? Zar,Lazare,zar stvarno? Svako jutro ustanem i napravim dva jebena koraka unapred i učinim nešto dobro u životu i onda dođe prokleta noć koja me vraća ne više dva koraka,nego pet i odem u minus i svako jutro lažem sebe kako mene ne boli ništa od svega što se desilo i kako nisam plakala i kako je to ništa za mene. Ne lažem druge,jer se njima prikazujem kao hrabra i borbena,lažem sebe,svako jebeno jutro. I svaki jebeni dan molim Boga da ne dođe opet takva noć koja me vraća unazad sa mislima da si sada srećan pored osobe za koju si pričao užasne stvari. Nadam se samo da te užasno laže kao što si ti mene. I evo je još jedna noć koja me vraća unazad. Idem da se vratim unazad kako bih sutra opet krenula od nule,zavaravajući sebe da ove noći nisam potonula. Laku noć,neostvarena željo moja. S:)

nasao sam sliku jednu vise od zivota vrijednu

Nedostaju mi dani kada se sve vrtelo oko mog ega - da li sam lepa, da li sam zgodna, da li se ovaj ili onaj loži na mene. Da, bilo je naporno i dramatično, ali bilo je i zabavno. Sad sam stalno ozbiljna i razmišljam o stvarima kao što su banalnost svega oko nas i besmislenosti svih naših nastojanja. Nije zabavno.