#brbljanje

Zašto je ta čestita cura morala sve da brblja svom drugu - sadašnjem momku, to je već druga stvar. Kaže on da mi ne zamera to. Svi smo mi morali da se izludujemo. Kažem ja njemu da moram naći nekoga ko ne zna ništa o meni.

Mrzim sitne duše, banalnosti, sebičluk, sitničarenje, brbljanje i sve te male, nebitne, crvljive stvari koje ljudima izjedaju srce i ono malo slabe ličnosti koju imaju.

Da me neko upita kako guram napred svaki dan, odgovora ne bih imala. Taekwondo me gura napred trenutno. Zivotnu energiju iscrpljujem iz treninga, kako ce sa skolom biti ove godine, bog sveti zna. Drustveni zivot nepostojeci. Mentalno zdravlje klimavo. Suncana me buducnost ocekuje, fenomenalno mi se pise. Al do moga. Osecam se usamljeno, sve cesce i cesce. Toliko toga drzim u sebi a osecam se kao da previse pricam. Osecam se kao da sam svima na teretu. Osecam se kao dodatni trosak, iako znam da bi moji popizdeli kad bi znali za to, ja znam da je njima stalo do mene ali ja ne mogu a da se ne osecam tako.

Počnem nešto da mu brbljam unedogled i onda zastanem i pomislim - čekaj, jel' ti to pokušavaš da ga oteraš?? Ali onda se setim da sam to samo ja.