#rasadnik

Veb sajt: www.kalemkonjuh.rs

Dobro formiran i razvijen žbun ribizle treba da ima oko 15 stabala različite starosti (od 1 do 4 godine). U proleće svake godine trebalo bi ukloniti 4 - 5 najstarijih stabala iz žbuna i zameniti ih sa istim brojem jednogodišnjih dobro razvijenih letorasta. 

Reziba i formiranje oblika "vaza": 1. rezidba ribizle posle sadnje; 2. rezidba pre početka II vegetacije; 3. rezidba u III godini; 4. rezidba u IV godini

 Sadnice za jesenju, eventualno prolećnu sadnju pripremaju se orezivanjem nadzemnog dela na 2 okca (ako sadnica ima 2 - 3 grane, svaka se orezuje na po 2 okca).

Rezidba

Ribizla daje najveće i najbolje prinose na bujnom jednogodišnjem drvetu. Prema tome, treba težiti da žbunovi budu dovoljno bujni, naročito letorasti jednogodišnjeg i dvogodišnjeg drveta. Ovo znači da su najrodniji letorasti jednogodišnjeg drveta iz prethodne vegetacije. Starije drvo - dvo i trogodišnje ima slabiji rod i sitnije plodove. Zimska rezidba se sastoji u proređivanju unutrašnjosti žbuna, uklanjanju drveta starijeg od tri ili četiri godine. Treba težiti da u žbunu bude po 3 - 5 jednogodišnjih, dvo i trogodišnjih izdanaka. Svake godine 4 - 5 stabala zastareva i ne rađa, posle 4 ili 5 godina života, te s toga ta stabla (grane) rezidbom bi trebalo ukloniti do osnove i zameniti ih novim, bujnim, prizemnim stablima (granama). Ovako se reže crna ribizla u rodu.

Da bi malo pojasnili rezidbu ribizle, važno je znati da ona rađa na jednogodišnjim stablima i kratkim izbojcima na dvogodišnjim, trogodišnjim i četvorogodišnjim stablima. Bolje rađaju jednogodišnja stabla i izbojci na dvogodišnjim i trogodišnjim stablima. Iz napred navedenog, najbolje je u žbunu rezidbom osigurati stalnu obnovu novih izbojaka i to tako da imamo po jednu trećinu jednogodišnjih, dvogodišnjih i trogodišnjih stabala, a samo izuzetno i po koje četvorogodišnje stablo.

Dobro formiran i razvijen žbun ribizle treba da ima oko 15 stabala različite starosti (od 1 do 4 godine). U proleće svake godine trebalo bi ukloniti 4 - 5 najstarijih stabala iz žbuna i zameniti ih sa istim brojem jednogodišnjih dobro razvijenih letorasta. Rezidba na rod obavlja se u periodu dubokog mirovanja a najkasnije do kraja marta. Ne sme se kasniti jer se pupoljci ribizle razvijaju dosta rano, dobro nabubre i lako se osipaju.

Letnja rezidba je dopuna zimskoj. Mlade grančice se skraćuju za -1/5 - 1/4 radi izbijanja prevremenih bočnih grančica, čime se povećava rodnost naredne godine.

Razlika u rezidbi crvene i crne ribizle

Osnovna razlika u rezidbi crvene ribizle u odnosu na crnu je u tome što se zamena, odnosno uklanjanje stabala (grana) obavlja posle pete, odnosno šeste godine starosti i što se rezidba bočnih grana obavija na sledeći način: preguste bočne grane se prorede, a ostavljene prekrate. Prekraćivanje se obavlja naizmenično, jedna se prekraćuje na 1 - 2 pupoljka, a druga na 5 - 6 pupoljaka itd. Kraće orezane bočne grane u narednoj vegetaciji će dati jedan ili dva bujna letorasta, a duže orezane daće rod i slabiji prirast novih grančica. Ovaj način rezidbe sličan je mešovitoj rezidbi breskve, odnosno Gijovoj rezidbi vinove loze.

Podmlađivanje ribizle

Podmlađivanje ribizle se izvodi na taj način što se do osnove uklone sve grane starije od dve godine. U žbunu se ostave 1 - 2 dvogodišnje grane, koje treba prekratiti iznad jedne bujne bočne grane. Jednogodišnje grane, ukoliko ih ima, ostavljaju se neprekraćene ili ako su slabije razvijene prekrate se na 2 - 3 pupoljka.

Napomena autora: Žbun crne ribizle u četvrtoj godini dobija sve svoje karakteristike, odnosno ima jedngodišnje grančice, dvogodišnja i trogodišnja stabla, ali ima i mnogo slabih i jalovih izdanaka. Najbolje je rezidbom regulisati rodnost žbuna crne ribizle, tako da bi na potpuno formiranom žbunu trebalo biti 5 do 6 jednogodišnjih, 4 do 5 dvogodišnjih i 3 do 4 trogodišnje grane. Takav odnos pruža garanciju za obilniju i redovnu rodnost. Najkvaliteniji plodovi su na donjem delu jednogodišnjih grančica, potom na dvogodišnjim i trogodišnjim granama (stablima).

Posebno uputstvo o rezidbi ribizle

U komercijalnoj proizvodnji ribizla se gaji redovno u obliku niskog žbuna, sa granama (stablima) koje izbijaju direktno iz zemlje. Najkvalitetnije plodove ribizla daje na jednogodišnjim grančicama, koje se najbolje razvijaju i daju najkrupnije plodove iz mešovitih pupoljaka na srednjem, a potom vršnom delu grančice. Iz mešovitih pupoljaka izbija nekoliko listova i par ili više grozdova ribizle.

Obično se u žbunu ostavi po 9 stabala (grana), starosti jedne (3 grančice), dve (3 stabala) i tri (3 stabala) godine. Svake godine rezidbom potrebno je uklanjati po tri najstarija stabla, a u zamenu za njih ostavljati po tri mlade jednogodišnje grančice. Na taj način postižemo stalno jako podmlađivanje žbuna. Kako postepeno stabla zastarevaju, tako ih i uklanjamo. Suviše jake ovogodišnje letoraste skraćujemo u leto za 1/4, da bi se bolje razgranale i dale prevremene bočne grančice, čime se povećava rodnost naredne godine. Ovakvu rezidbu možemo izvesti i na letorastima starijih stabala. Sredinu žbuna uvek bi trebalo držati dovoljno proređenu. To je još jedan od načina rezidbe žbuna ribizle.

Veb sajt: www.kalemkonjuh.rs

Rezidba kao veoma važna pomotehnička mera u malinjaku, utiče na kvalitet i prinos plodova, ali i na stanje zasada. 

Rezidba maline

Malina je vrlo zastupljena voćna vrsta i još od osamdesetih godina uzela primat među jagodičastim voćem u našoj zemlji. Srbija se u svetu visoko kotira po pitanju proizvedenih količina, a još značajnije i po kvalitetu ploda, što omogućava relativno lak plasman i vrlo dobre cene.

Zbog navedenog očigledno je da ovoj gajenoj voćnoj vrsti treba posvetiti punu pažnju odnosno primeniti sve savremene agrotehničke i pomotehničke mere kojima se obezbeđuje uspešna proizvodnja.

Rezidba je važna pomotehnička mera

Jedna od osnovnih pomotehničkih mera jeste i rezidba maline.

Prema cilju izvođenja rezidba može biti različita:

rezidba izdanaka nakon sadnje,

uklanjanje suvišnih i prekraćivanje ostavljenih izdanaka na rod

uklanjanje izdanaka koji su doneli rod,

uklanjanje prvih serija mladih izdanaka.

Prekraćivanje izdanaka nakon sadnje vrši se u proleće tako što se sadnice prekraćuju na 20 cm od površine zemlje odnosno na 2-3 pupoljka. Cilj ove rezidbe je uspostavljanje balansa između korenovog sistema, koji je još uvek slabo razvijen, i nadzemnog dela biljke.

Rezidbu pri kojoj se vrši odabir novih izdanaka za rod treba vršiti u proleće, ne pre ovog perioda. Razlog je što se na samom izdanku u ovom momentu lakše vide oštećenja, posebno ona nastala od mraza, tako da je njihov izbor znatno olakšan. Pri ovoj rezidbi uklanja se (do osnove) suvišan broj izdanaka jer malina inače formira znatno više izdanaka nego što je potrebno za obezbeđivanje visokih prinosa dobrog kvaliteta. Na ovaj način se odabrani izdanci dobijaju dovoljno prostora, svetla i hranljivih materija za adekvatan rod. Uklanjaju se suviše tanki ili debeli izdanci, oštećeni i oboleli izdanci i izdanci koji su razgranati. Ukoliko u izboru imamo dosta izdanaka koji su se razgranali njih takođe treba orezati i to tako da se bočne grane prorede i budu na razmaku od 10-15 cm jedna između druge, a same bočne grane se prekrate na 2-3 pupoljka. Na kraju ove rezidbe treba da ostane 5-6 izdanaka u dužnom metru, najviše 8 izdanaka i to ako su nešto manje bujnosti, a visina na kojoj prekraćujemo ove izdanke se kreće od 170 do 200 cm od površine zemlje.

Rezidba i nakon berbe

Rezidba nakon berbe se vrši u periodu od 7 do 10 dana nakon završene berbe. Do osnove se uklanjaju izdanci koji su doneli rod, iznose se i spaljuju. U ovom periodu od od nedelju dana ovi izdanci koji su doneli rod formiranju takozvani „šareni hlad“ koji ima zadatak da zaštiti mlade izdanke od Sunca ukoliko je insolacija jaka, dok se oni sami ne prilagode.

Uklanjanje prvih serija izdanaka treba vršiti da u vreme berbe ne bi postojali previše jaki i razvijeni izdanci koji bi tu meru kao i mnoge druge otežavali. Njihovo uklanjanje vršiti kada oni dostignu 10-15 cm visine i dok su još uvek zeljasti. Kasnije oni odrvene i ova mera postaje znatno teža. Ukoliko postoji izvor vode, odnosno sistem navodnjavanja ove izdanke možemo uklanjati sve do kraj maja, međutim ukoliko nemamo dovoljno vode, a i dovoljno dobru ishranu njih možemo uklanjati do kraja aprila tj. svega jednom ili dva puta. Uklanjanje izdanaka može se vršiti ručno ili hemijski putem.

Sadnice šljive - Voćne sadnice - rasadnik ‘‘Kalem Konjuh’‘

Rasadnik ‘‘Kalem Konjuh’‘ - pratite nas na našem Youtube kanal

Proizvodnja i prodaja voćnih sadnica, loznih kalemova, sadnica ruža, bobičastog voća... Duga tradicija u proizvodnji vrhunskog sadnog materijala.

Sadnice kruške - rasadnik ‘‘Kalem Konjuh’‘

Sadnice jabuke - rasadnik ‘‘Kalem Konjuh’‘

Cvece za 8. mart