#oktobar

greetings! i'm good as long as i have coffee

u zivotu

sam najvise

za oktobar

plakala.

i evo placem opet

u oktobru.

oduzeo mi je

sve najmilije

i zato

svaki oktobar

krivim

i svakog me

oktobra

strah

jer

ne znam sta nosi

koga ce mi opet oduzeti.

pricajte sa najblizima

da vam ih

oktobar ne oduzme

kao meni

mog skolskog

druga

kao meni

moju baku

kao meni

moju majku

mrzim oktobar

i svakog ko ga voli.

kako to da je tako

surov i okrutan

prema meni

a prema svima je

dobar i veseo?!

sta sam mu to ja

zgrušava i razliva,

kad niko i ne pokušava

da mi razume u zenicama ove varnice,

nisam, valjda, uobrazio

da sam jedini ovako

lud i naivan, i divan,

divan kao izlog periferijske starinarnice

u kome ima mina.

Vetre,

izvolite samo,

pobacajte lišće u reku,

kao deca svoje raspukle balone.

Jesen je najbudalastija tuga među tugama.

Jesen je moja ljubav

od pet zelenookih slova,

i laž,

najdetinjastija laž,

od koje sam do nesvesti rđav i dobar.

Vetre,

šta nas dvojica znamo,

možda u ovom trenutku u sve žute vagone

na nekim dalekim žutim prugama

ulaze devojčice iz naših žutih snova,

devojčice sa kosom žutom kao raž.

Zašto bi se, inače sve ovo zvalo tako žutim imenom: oktobar.

- Miroslav Mika Antić