#zivotusnovima

Ali nikada, NIKADA, nije i ne bi trebalo biti u redu maltretirati nekoga (na bilo koji način - psihički ili fizički) zbog toga što ta osoba je ili što se mi s tom osobom ne slažemo.

Ono ne nužno da je jako veliki strah ili nešto slično već nešto što Vam nije konstantno u mislila, već se tu i tamo pojavi. Dovoljno da morate o tom promišljat u jedan ujutro.

Na primjer: počneš tako razmišljat o životu i dođe ti toliko različitih scenarija da se izbezumiš.

Ne uopće ne razmišljam o glupostima.

Jebena anksioznost.

Razlog je vrlo jednostavan - strah. Većinu ljudi, pri tome ne mičem sebe iz te većine, je toliko strah promjene. Pokušaja nečeg novoga. Nekako se ponekada uspijemo izmigoljiti kroz taj strah i kažemo: “stvarno, zašto ne?”

Ovako možda ja pokušavam reći zašto ne. Anonimno? Na internetu? Naravno. Zašto da ne? Nekada je tako jednostavno lakše.

Nitko nikada neće zaista shvatiti nečiji um. I to je sasvim okej. Ponekada je lakše ne shvaćati neke stvari nego ih shvaćati. Uistinu zašto nam je lakše prihvatiti različite scenarije, nekakve lažne misli, fantazije? Znate li koje je neko moje mišljenje o tome? - Zato što je stvarni život sranje.

Prije nego što me, pa otprilike, dosta ljudi napadne - ne, ne kažem da je ovaj život besmislen, da ga se ne isplati živjeti, da je samo nešto najgore, da nema smisla u našem postojanju i tako dalje..

Zapravo sve ima jako velikog smisla kad malo bolje razmislite - bila to sve samo jedna velika slučajnost ili ne (ali nećemo sada odlaziti u religijske ili znanstvene fantazije, netko će nekoga početi ganjati s nečim).

Stvarni život nam ponekada nije dovoljan - čak je i dosadan. Poprilično sam upoznata sa dobrom većinom ljudi koji bi radije da se odigra neka scena iz igrica ili filmova ili serija čisto samo da ne živimo ovaj normalan život (vama je na volju protumačiti što znači normalan - svako ima svoje značenje i svoj način normalnog ili općenito života.

To je zapravo poprilično zanimljivo za shvatiti - zato samo i nazvala gore da je život sranje - iako možda sam se izrazila krivo. Možda je bolja riječ dosadan. Ali hej, hej, bez napada molim. Znam da je svaki dan nova avantura i da se možemo posvetiti nečem drugom ili pokušati naučiti nešto drugo i tako dalje, ali realno da li to većina zaista napravi? Ili bolje, da li se većina zaista tog drži neko dulje vrijeme. I nije li ukoliko se netko drži toga dulje vrijeme da se opet vratimo na to - dosadu.

Ali, hmmm, možda je i u tome poanta zar ne? Uvijek se vrtiti u taj krug i bježati od dosadne svako malo malo mjenjajući sebe, svoje hobije, navike i tako dalje...

Možda je vrijeme da se pokuša nešto novo? Nešto drukčije. Da zbilja je, jer kada počnem pisati ovakve besmislice - stvarno je vrijeme za nešto novo. Poput dijeljenja svojih rijeka misli ovdje - kao da će ih netko pročitati (ili ako ih i netko čita - sretno i svaka čast).

Poanta ovoga svega? - Zaista je nema.

Uživaš i ispružiš se i pokušaš nešto novo, jelda?

A da to nije New Year resolution - jer budimo realni, tko je uplatio teretanu i već odustao od nje?

Prestajem sada.