#srpska

Poleti

Prati svoje Sunce žarko

I prati svoj Mesec u mraku

Poleti i dalje

I trči, i raširi krila tvoja

Nek ti vetar bude vodič

Nek ti zvezde budu mapa

I nek ti oblaci budu pomagali na svom putu

ka slobodi.

Leti i dalje i dalje

I napokon posle dugog puta

Bićeš ujedinjen

Sa svojom zemljom; sa svojim nebom

Bićeš jedan sa prirodom

I jedan sa divljinom

I nikad nećeš gledati iza sebe

I samo ćeš gledati put ka napred

Jer si napokon našao smisao

Divlje dete moje

Ovaj nalog nije napravljen da proširi mržnju prema ikome koji ne zaslužuje to. To uključuje Albance, ljudi iz Kosovske države, itd. Ako ćeš doći ovde samo da bi proširio mržnju prema nekome zbog njihovog sopstvenog identiteta (njihovog naroda, seksualnih odnosi, religiji, itd) ovaj nalog te ne prihvata. Molim vas, budite oprezni, stabilni, mirni i dobri prema ostalima!

Takođe ću i ovde širiti druge stvari vezane sa Srbijom, i možda ćete videti to s vremena na vreme.

Napraviću i "post"-ove za demografiju srpskog naroda na Tumblr!

Svi su ovde prihvaćeni da dođu, mada ne verujem da će mnogi ljudi ikada saznati za ovaj nalog.

Redesign flag of Republic of Srpska, entity in Bosnia and Herzegovina.

Zaboravila sam ko sam. Zaboravila sam ko si ti, ko smo mi, ko su svi ovi ljudi koji postoje na planeti. Strasan je ovaj zaborav. Moze te opasno prodrmati.

Kako je tuzno kada zelite nesto toliko jako, da od jacine zelje izgubite pojam o stvarnosti, vremenu i zivotu. A sta ja to uopste i zelim? Tebe? Ne, ne volim tu patetiku. Ali volim da te vidim u snu. Volim da nas vidim zajedno i da osetim sve vibracije koje postoje medju nama. Muziku koju mi stvaramo, nijedan kompozitor ne bi mogao da osmisli. Zivim od sna do sna. Od iluzije do iluzije. Nije mi to dobro, znam, ali tako mi je lepo. Stvarnost je okrutna i nemilosrdna, ali je stvarna. Ja zivim u njoj i borim se sa njom svojim jadnim nacinima. Kako pretvoriti san u javu, postoji li nacin? Moze li mi ga neko otkriti?

Svako jutro mi je isto. Borim se sa sobom zbog potrebe da ne ustanem, da sanjam, da zivim. Mada i ja sam covek, ne mogu tako zauvek. Hocu tebe, sebe i javu. Hocu nas u javi. Necu da zaboravljam daleke snove i onda se uporno raspravljam sa svojim mozgom zbog njegovih postupaka. Necu. Mozda i nije bitno sta ja hocu ili ne. Oblikovala sam te od oblaka sa neba, od proleca i cveca, od svega najlepseg sto sam mogla da pronadjem. Tvoj glas je melem za usi, tvoji pokreti su hipnotizirajuci, tvoj stav je odmeren i dosledan, ti si savrsen. Ili ipak nisi? Nismo ni svesni sta sve snovi mogu da ucine coveku. A ti nisi savrsen i to mi nije bitno. Bitno mi je da si tu, takav nesavrsen, da stvaramo nedostizne melodije i da nam svi zavide. Bitno mi je da sam srecna, da si srecan, da je svaka ljubav srecna. Hajde malo da se volimo i da uzivamo. Hajde, znam da to mozemo. Ja cu izaci iz svoje zone komforta, ti ces izaci iz moje glave i mog univerzuma i postojacemo samo mi. Moji atomi koji vole tvoje atome. Tvoje zvezde koje vole moje zvezde. I svi ce misliti da smo ludi i nezreli, ali mi cemo se predati i udisati najlepse mirise koje retko ko dozivi. Zato mi izadji iz sna, iz potencijalnog zaborava, izadji i neka ti se svako divi.