Stalno se govori o tome da međusobne razlike ne treba da ugroze prijateljstvo ili vezu. Ne znam, pitam se kako te različitosti treba da doprinesu vašem odnosu ako vi ne možete čak više ni da se nađete ni normalno razgovarate jer ste okupirani različitim stvarima, različitim težnjama, različitim prioritetima u životu. Gde je ta tačka u kojoj se sastajete, šta je to što vas povezuje, kada je očigledno da vam nisu bitne iste stvari i da vas iste stvari ni ne interesuju. O čemu razgovarati onda uopšte? Možete jedino vući jedno drugo na svoju stranu, jer se volite i poštujete. Ali to međusobno ubeđivanje i nagovaranje ne vodi ničemu. Niko se neće promeniti. Niko ni ne treba da se menja.