PREDSTAVLJENA PUBLIKACIJA „Između zatvorenih granica 2018“
Beograd, 16.7. 2019. - Humanitarni centar za integraciju i toleranciju – HCIT, Novi Sad, i Centar za kriznu politiku i reagovanje – CKPR, Beograd, danas su u Medija centru promovisali publikaciju “Između zatvorenih granica 2018″ (Between closed borders 2018). Pre predstavljenja publikacije, o aktulenoj situaciji sa migrantima i kako se Srbija suočava sa tim izazovom govroili su šef predstavništva UNHCR-a Srbija Hans Fridrih Šoder, koordinator Komesarijata za izbeglice i migracije Jelena Šurlan i državni sekretar Minsitarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Svetozar Aleksov. Opšta je ocena da se Srbija uspešno i odgovorno suočila sa migrantskom krizom i da po tome može biti uzor mnogim drugim zemljama. Takođe je rečeno i da građani Srbije nisu imali negativan odnos prema migrantima, za razliku od nekih zemalja u kojima su se prema njima odnosili negativno i nasilno. Konkretnije podatke iznele su Ivana Vukašević iz HCIT-a i Maja Dragojević iz CKPR, autorke publikacije “Between closed borders 2018″. U Srbiji je tokom 2018. godine, prema podacima UNHCR-a u svakom datom trenutku boravilo u proseku oko 3000 do 4000 izbeglica, tražilaca azila i migranata. U ovaj broj su bila uračunata sva lica koja su u to vreme boravilau 16 tranzitno prihvatnih i azilnih centara u Srbiji kao i one izbeglice i migrant ikoji su u tom trenutku boravili van ovih ustanova, po hotelima i privatnim adreasama ali i veći broj onih koji su boravili na mestima neformalnih okupljanja, najčešće u okolini graničnih prelaza na severu zemlje i u Beogradu. Priliv izbeglica i migranata u Srbiju 2018. većinom se odvijao preko ustaljenih krijumčarskih mreža i puteva.Ruta preko Bosne i Hercegovine se posebno intenzivirala tokom proleća 2018. godine, a međunarodne agencije (IOM) procenjuju da je više od 23.000 migranata ušlo u Bosnu tokom godine, od tog broja, čak 80% iz pravca Republike Srbije. podacima UNHCR-a i partnerskih organizacija broj migranata koji su ušli u Republiku Srbiju tokom 2018.godine veći je od16.000. Više od 60% novopridošlih je ušao u Srbiju iz pravca Severne Makedoniije,oko 25% iz pravca Bugarske, a njih oko jedne desetine direktno avionom iz Irana (dok nije suspendovan bezvizni režim sa Iranom), kao i manji broj koji su ušli iz pravca Crne Gore, koristeći rutu preko Albanije. Više od 52% novopridošlih stranaca je izjavilo da su svoje države porekla napustili zbog progona i oružanog sukoba, a njih preko 60% da bi voleli da stignu dalje do EU država(a ne da ostane u Srbiji). Tokom 2018. godine, HCIT i CKPR su detaljno dokumentovali slučajeve kolektivnog proterivanja stranaca iz okolnih EU država i Bosne u Srbiju kroz prikupljanje ličnih svedočenja ljudi koji su u mnogim situacijama bili izloženi nasilju, kao i nehumanom i ponižavajućem tretmanu od strane policijskih patrola na granicama tih EU država. Tokom 2018. godine, u graničnim delovima sa Mađarskom, Hrvatskom, Rumunijom ali i Bosnom i Hercegovinom, dokumentovano je preko 990 incidenatau koje je bilo uključeno skoro 10.000 ljudi koji su pokušavali da nastave svoj put dalje ka EU. Takođe je zabeležen povratak u Republiku Srbiju najmanje 45 tražilaca azila kojima je zahtev bio odbijen u Mađarskoj nakon sprovedene admisije iz Republike Srbije, kao i proterivanje iz Mađarske stranaca koji nikada pre nisu bili u Srbiji – 68 osoba. Tokom 2018. godine, prema podacima UNHCR-a, u Srbiju je ušlo 2800 stranih maloletnika bez pratnje roditelja odnosno staratelja. Najveći broj njih je identifikovan odmah u Beogradu, ali i u pograničnim oblastima, gde su se mahom uputili kako bi pokušali da pređu granicu i nastave put ka EU. Čak i oni su bili izloženi nasillju graničnih patrola i mnogo puta neformalno vraćeni nazad u Srbiju, najviše iz Hrvatske i Mađarske. HCIT i CKPR su obilazili i mesta neformalnog okupljanja izbeglicai migranata,gde su ih obaveštavali o mogućnosi registracije i smeštaja, upućujući ih na odgovarajuće institucije. Na svom putu, izbeglice i migranti se često suočavaju sa fizičkim i psihičkim nasiljem, krađama, pretnjama, prinudom, nasiljem zasnovanom na polu i rodu, trgovinom ljudima, eksploatacijom i slično. Među najugroženijim grupama su svakako maloletnici koji putuju bez pratnje, žene koje putuju same, stara i lica kojima je potrebna medicinska, pravna i druga vrsta pomoći. Tokom 2018. godine HCIT i CKPR zabeležili su i uputili centru za socijalni rad više od 2000 slučajeva dece izbeglica i migranata koja putuju sama, kako bi bili adekvatno zbrinuti. Broj dece koja putuju sama posebno je bio u porastu tokom letnjih meseci 2018. godine,što je posebno opteretilo sistem zaštite dece u zemlji. Tokom 2018. godine, podneto je 327 zahteva za azil, a 11 lica je dobilo utočiste odnosno njih 14 subsidijarnu zaštitu u Republici Srbiji. 2018. godina je obeležena i usvajanjem novog Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, koji se primenjuje već godinu dana.
