#imanasbre

Podela je bila rešenje 1991. kada je Dobrica Ćosić to predočio Miloševiću, ali je sve propalo sa prvim ispaljenim metkom u Bosni kada nas je Zapad označio kao „izolovanog neprijatelja" na Balkanu, uvodeći nam najgore sankcije u istoriji, koje nije dobila ni Severna Koreja dok je pretila nuklearnim bombama Los Anđelesu. Šta se to danas promenilo? Da li mi stvarno imamo svog čoveka u Beloj kući, kao Rusi? I otkud Vučiću potreba da javno izleti sa pričom o razmeni teritorija, ubacujući u agendu Preševsku dolinu na kojoj se nalazi naš jedini preostali resurs, Koridor 10?

Spirala ćutanja

I, muž tada iz blažene dosade promrmlja sledeće: „Dugo nismo jeli riblji paprikaš. Možda bismo mogli da odemo na neku čardu u Somboru?“. Ženi se ne ide uopšte, kakav sad paprikaš, kakav Sombor odjednom. Ali, zaista dugo nisu jeli ribu i (hvala patrijarhatu) neće da protivreči mužu, pa mu odgovori: „Sjajno, dragi! Baš bih volela. Hajdemo!“. Sad, ni mužu se zapravo ne mrda nigde. Taj riblji paprikaš je spomenuo potpuno bezveze, nekako generalno i u daljoj i posve neizvesnoj budućnosti, dok bi danas komotno pojeo jučerašnju sarmu iz frižidera. A ponajmanje mu se po pretoplom danu, u automobilu bez klima uređaja, vozi 100 kilometara do Sombora i nazad. Međutim, pošto mu deluje da se žena baš obradovala, a i ovako mu spočitava da više nigde ne idu zajedno, i on poruči: „Odlično! Samo da još tvoja majka želi da ide?“.

20. августа 1978.  умрла је Диана Будисављевић, хуманитарка аустријског порекла која је током Другог светског рата спасила више од 10.000  деце из усташких логора смрти у НДХ. Деца коју је покушавала да спасе, су била углавном српска са Кордуна, Козаре, хрватских и босанских села.

Moj stariji brat Steva se na fejsu dopisivao s jednom iz Požarevca a onda je otišao tamo, pili su kafu, gledali se u oči i pričali a onda se malo jebali i uzeli se. Sad imaju sina, kupili su kućicu na selu s onim vrtnim patuljcima i škotskim ovčarom. Oću i ja tako!

Milan St. Protić: Vrtimo se u začaranom krugu Dok god sami sebe ne sagledamo i dok među nama ne istupe oni koji su činili zločine, vrtećemo se u začaranom krugu, kaže Milan St Protić.

Bob Lebowski

Odakle tolika mržnja prema učenosti? Kako je stav o nečemu postao merodavniji od znanja? Kako su činjenice postale samo drugo mišljenje? To je ogromna mržnja prema civilizaciji.

Žiža Radivojević

Moram da se osvrnem na polemiku koja se vodi povodom kampa u kome su se deca učila...čemu?

Komentari onih koji podržavaju kamp se svode na dve stvari: 1. Deca moraju da nauče da se brane I odgovore na napade 2. Treba od njih praviti muškarce a ne pi*kice.

Ajmo po redu.

Zašto vi, zdravi i pravi muškarci očekujete da vas, sutra, brane deca? Zašto sedite udobno sa pivom u rukama i kuckate po fejsu kako je dobro da se čeliče i idu u odbranu zemlje? Ko napada vašu zemlju? Vi, koji ne možete da izađete na ulice i kažete NE raznim stvarima koje se dešavaju a koje jesu napad na zemlju i naš život, sedite kao mulci bez testosterona, vaše babe su bile hrabrije od vas, ali očekujete da deca od 14 do 20 godina, dakle osnovna i srednja škola, brane VAS?? Sutra biste ih isturili kao topovsko meso. Ma mrs bre. Ovi dečaci imaju mlade očeve. Koji sede i guraju svoje sinove "da se očeliče". Zašto očekujete da jedan srpsko-ruski kamp uradi ono što niste vi uradili?? Kakvu zemlju vi ostavljate toj deci od koje očekujete da ginu za nju? Zemlju u kojoj su svi izvori vode prodati. To vam ne smeta. Zemlju u kojoj su sve firme prodate ili su u rukama naših tajkuna, u kome će ta deca biti jeftini najamni radnici, ponegde bukvalno, kao roblje. Ni to vam ne smeta. Očekujete da se sutra suprotstave agresivnim migrantima a sedite i ne izlazite na ulicu da se vi suprotstavite ulasku tih migranata. Sram vas bilo. Posebna stvar je, ko i kakav interes ima da finansira taj kamp u kome, vidim, ne nedostaju uniforme i oprema? Vi zaista mislite da će neko tek tako da ulaže u vašu zemlju, zato što je voli? Jel moguće da ste toliko glupi? Svaka druga država koja podržava vašu radi to iz interesa i očekuje da joj se ulaganje isplati. Niste to znali?

Između kmeza u tesnim roze pantalonicama i agresivne omladine u maskirnim uniformama, jel može da se nađe nešto normalno?? Zašto uvek moramo da biramo krajnosti? Možemo li mi, kao narod, da budemo normalno baždareni? I nemojte da mi pričate o tome kako smo imali predvojničku obuku i ostale gluposti. Tada ste, gospodo, i vi bili vojska. I tada smo bili ozbiljna država.

Bolje da ste izašli i pobunili se protiv svega što se dešava a šta će se odraziti, i već se odražava, na kvalitet života vaše dece, a ne da očekujete da oni vama brane guzicu koju ne možete da maknete i čuvate je da se ne eksponira.

Sram vas bilo.