#proslo

Meni nedostaje davno prošlo vreme.

Ne znam kako znaš, ali jednostavno znaš. Ljubav koja te osvoji, dirne, ophrva, rastavi pa sastavi, uvek rastavi pa sastavi, nikad obrnuto. Koja te ogoli do kraja i opet kaže “predivna si”, koja te, kao u onoj  dobro znanoj pesmi uči sve, da hodaš i da govoriš, da želiš i da osećaš. To je lampica koja se pali iznad svake tvoje prošle priče. Sve što nikada nije uspelo, a sada uspeva, iako ne tražiš. Sve što je bilo komplikovano, sve tako bolno nemoguće, tako teško dostižno, a sad se samo razrešava, samo tebi dolazi. To je svako plakanje i žaljenje drugaricama, preobraženo u sreću koju je nemoguće iskazati, tim istim drugaricama. To su deca koju već unapred vaspitavate, i već unapred smarate. To je ljubav. Ne znam kako znaš, ali jednostavno... znaš.