#padanje

Samo sto je trenutno pandemija na svjetskoj razini, u mom životu uopce trenutno ne postoji takva osoba s kojom bi putovala, nemam dovoljno love za to, a ni vremena.

Istina znam ja dati i drugu šansu jer mi je stalo, ponekad i previše, ali jednom i tom dođe kraj. Tada kad padneš u mojim očima, ništa te više ne može podići nazad. Možeš se trudit oko mene koliko hoćeš, ali ja ću uvijek ostati na distanci. Jer ako si jednom pao, kako mogu znati da opet nećeš?"

Fil Tilen

Ponekad uživamo u padu. Toliko se prepustimo tom nekom ludom osećaju, da se ne obratimo pažnju na ono što je ispod nas. Ne razmišljamo o tome koliko traje pad, niti razmišljamo o dnu koje je negde ispod nas, već samo razmišljamo o tome kako se osećamo dok padamo. Nekad je to dobro, prepustiti se. A nekad, prepuštanje nečemu je nešto najgore što možemo da uradimo. Za neke od nas dno je visina i neki padovi su ustvari letenja. Nekad kad padnemo, shvatimo sve ono što nismo mogli pre i raširimo krila za koja nismo znali da imamo. Poletimo i ne padnemo više nikada. A nekad padamo, sve dublje i dublje. U sve veću i veću tamu. Na nama je sve. Sve zavisi od nas. Da li ćemo iskoristiti šanse koje nam se daju ili ćemo padati do samog dna iz kojeg nema izlaska.

me