#mrtvi

Kad obaviš nešto na jednom od napornih šaltera, odlaziš na drugi - gde se podrazumeva da platiš ono zbog čega su te na gornjem šalteru tretirali ko bubašvabu.

Gle situacije, ne radi sistem. Nas nekoliko vrlo nervoznih, za koje se zna da smo 'rizično tempirana grupacija' - dajemo dokumenta, novce, gđa nam izjeda zadnje ćelije snage teatralnošću, gospođo šta očekujete za ovu vrstu usluge? Oral? 'čast' u novcu? Jesus...

Mizoginija sasvim sveprisutna.

Izlazim napolje, i opet se dešava onaj efekat 'žege', ono što pogled konzumira-se smanjuje i povećava...

Na desetak koraka od ulaza prvo čujem crkvena zvona, potom smeh, onaj najviši stepen smejanja od srca - moje majke.

Samo što već nekoliko godina, više nije među nama.

Dok kucam prethodnu rečenicu - uviđam zabludu.

Ipak jeste među nama.

Živi i mrtvi su svi zajedno, prisutni. Na ovaj ili onaj način.

Amin.