1. Pitanje klijenta: Što da angažujem samo tebe, kad mogu da raspišem konkurs za logotip i dobijem hiljadu različitih rešenja?

Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga koliko ste vi, klijent, već razradili ideju u svojoj glavi.

Ako klijent ima dobro formiranu zamisao, koja može da bude i vrlo detaljna, kako treba da izgleda njegov budući brend identitet (pa i flajer za seosku utakmicu), onda njemu ne treba dizajner, već (više ili manje) iskusan operater u bilo kom programu za crtanje. U ovakvom slučaju možete biti u potpunosti opušteni da izbor formirate na osnovu cene koju vam nekoliko “operatera” ponudi.

Sa druge strane, ako ideja o vizuelnom identitetu vašeg brenda nije razrađena u potpunosti i želite da iskoristite potencijal zajednice i brainstorming-a u zajednici, kreiranje konkursa na nekom od domaćih ili stranih frilens platformi je pravo rešenje. Jeste, biće plagiranih rešenja, biće i onih manje iskusnih, ali uz dobru komunikaciju sa učesnicima izabraćete najbolje rešenje (vidi pitanje broj 2).

I za kraj, pojedinačnog dizajnera ćete angažovati ako, I SAMO AKO, ste proučili njegov stil, videli njegove predhodne radove i samo zbog toga želite da baš on uradi, na primer, vaš vizuelni identitet. Ovde nije poenta u ceni, poenta je u određenom stilu. To što ćete platiti nekog jeftino ili skupo, ne znači da ćete dobiti ono što želite.

2. Pitanje klijenta: Raspisao sam konkurs/pokušao sam da angažujem drugog dizajnera, dobio hiljadu rešenja i nijedno mi se nije svidelo. Seo sam sa tobom pola sata i već si napravio nešto što mi se sviđa. Kako je to moguće?

K-O-M-U-N-I-K-A-C-I-J-A! Nema dobrog rešenja za obe strane, bez kilometara i kilometara iscrpljujuće, ali jasne i precizne komunikacije. Vaš brend je vaša stvar. U konačnici, biće bitno kako ga vi doživljavate i kako želite da ga vaši budući klijenti, kupci, korisnici doživljavaju.

Počnite od opisa posla ili takozvanog “brief”-a. Sa dizajnerom utvrdite nepromenjive premise celokupnog posla. 

Na primer, potreban vam je logotip za liniju organskih proizvoda. 

Zapitajte se šta za vas znači organski proizvod. Izaberite nekoliko ključnih reči koje stvaraju asocijaciju. Ukoliko ste više vizuelna ličnost, pronađite motive (slike) iz okoline, koje vas asociraju. To može biti i neka posebna vrsta cveta, ali i konkurentski proizvod (u ovoj fazi, nije vaše da brinete da li će nešto biti plagijat, to je dizajnerova odgovornost).

Potom se zapitajte šta vašu ciljnu grupu potrošača asocira na, u našem primeru, organske proizvode. Uradite istraživanje  i jasno identifikujte vaše kupce. Jako je bitno da li je ciljna grupa žene <30 godina, IT stručnjaci ili penzioneri. Dizajneru (ili dizajnerima, ako ste se odlučili za konkurs) predočite ovu analizu potrošača i njihovih asocijacija.

Ove dve predhodne stavke su dovoljne da od veštog dizajnera ili više učesnika konkursa dobijete jedan, dva ili više nacrta ideje. Eliminišite i izaberite ono rešenje koje odgovara NAJVEĆEM broju asocijacija.

Kada ste dobili ideju, sada je momenat da izaberete stil, koji želite da bude primenjen na ideju. Realno danas, barem što se tiče grafičkog dizajna, sve prolazi, retro 50te, flat, gradijenti, senke, low-poly... Svaki stil je primenjiv i dovoljno moderan, a birajte prema tome koji najbolje prenosi željeni ambijent vašeg brenda. Ako se vratimo na naš primer linije organskih proizvoda, verovatno nećete želeti neki “flat” dizajn sa izgledom farmaceutskog proizvoda ili tipografiju sačinjenu od geometrijski pravilnih oblika.

Postoje čitave debate, posebno na domaćoj blogosferi, ko će uraditi bolji dizajn, “mali iz komšiluka” za 50 evra, Habibi iz Indije sa neke od frilens platformi za 20 evra ili domaći proslavljeni dizajner, koji već radi za velike domaće i strane klijente za 500 evra. Verujte mi, neće ni jedan uraditi kako valja, ako nema dobre obostrane komunikacije!

3. Pitanje dizajnera: Koliko da naplatim dizajn?

Možda je najbolji savet, ukoliko ste početnik na frilens tržištu (vodite računa, govorim o početniku na tržištu, bez razlike da li je neko samouk ili školovan dizajner) i nemate portfolio, cenu određujete prema tipu posla i klijentu koji vas angažuje. Cene ne treba da budu urezane u kamen. I treba obratiti pažnju da li postoje šanse za dalju saradnju. Kako vreme bude odmicalo i iskustvo se prikupljalo, možete preći na sistem rada po satu. Jednostavno, znate koliko vam treba vremena za izradu određenog posla, formirajte cenu po satu i garantujte realizaciju u vremenu.

Neki dizajneri koje poznajem, a sa već izgrađenim portfoliom klijenata i klijenata povratnika, kombinuju ova dva sistema. Tako da, na primer, firmi koja redovno izrađuje kataloge proizvoda, naplaćuju uslugu po satu - jer to je redovan posao koji se ponavlja u poznatim vremenskim periodima, a klijentu koji dođe da mu se napravi logotip i stacionar za novi biznis uzima fiksna naknada za jednokratnu uslugu.

4. Pitanje dizajnera: Da li da tražim avans?

Jednostavno, da. Tražite. 10-20% ili više, zavisno od obima posla. Avans je jednostavno dokaz obostrane ozbiljnosti. 

Za klijenta, ako ste avans dali, tražite od dizajnera da ugovorom garantuje i realizaciju i rokove.

Za dizajnera, ako ste avans uzeli, znači da je klijent planirao trošak posla u redovno poslovanje, te je verovatnoća da će izvršiti isplatu u celosti po završetku istog povećana, a ako ne plati, barem ste umanjili gubitak.

5. Pitanje dizajnera: Za koliko ti uradiš neki logotip? Koliko ti klijenti daju vremena?

Time management je stvarno jedna posebna priča, koja bi zahtevala mnogo više prostora, ali za potrebe ovog odgovora pojednostavićemo stvari.

Nikad ne uzimajte više posla nego što možete da postignete. Zamislite sebe da radite redovno radno vreme od 8 sati. Koliko možete da uradite za 8 sati i za koliko dana puta 8 sati možete da uradite jedan posao? Jeste, mladi ste, može se i 48 sati bez spavanja, ali jednokratno, povremeno. Biće dana, kad niste za posao uopšte. Uprogramirajte slobodno vreme i sve obaveze. Evo nekoliko saveta i ovde.

Sa druge strane, postavite i klijentu pitanje vremena. U kom roku je njemu potrebno nešto da završite. Vaše je pravo i da u skladu sa tim formirate i cenu. Vodite računa i o tome.

6. Pitanje dizajnera: Odakle ti ideja?

Od klijenta, ako je ikako moguće!

Možda ovo nekome zvuči kao lenjost, ali opisaću vam jednu situaciju i kako sam je ja shvatio.

Učestvovao sam jednom na jednom konkursu, gde su dizajneri počeli da pljuju klijentovu zamisao i da nameću svoje. Bilo je i teških reči na račun kompetentnosti klijenta da odlučuje?!. Kad sam se umešao sa citatom da “vežu konja gde gazda kaže” i ja sam “dobio po njušci”. Da sam bio na mestu klijenta, koji je imao prilično dobro obrađenu ideju u opisu posla, sve te dizajnere bih eliminisao i oterao sa konkursa.

Zapitajte se jednu stvar, recimo da radite bilbord za klijentov novi proizvod, koji tek treba da se lansira na tržište. Klijent, predhodno analizirajući tržite, postavi opis posla i generalnu ideju sadržaja bilborda. Uspešnost klijentove prodajne kampanje zavisi od toga. Ako vi nametnete svoju ideju samo zato što se “stilski bolje uklapa”, a kampanja ne uspe, da li ćete učestvovati u nadoknadi štete klijentu, jer ste forsirali svoje ideje, zato što, po vama, klijent nije kompetentan? 

Dizajn u ovom slučaju je svrha, alat, sredstvo za postizanje cilja (prodaja novog proizvoda), ne umetnost sama za sebe.

Čak i kada klijent nema ideju iliti ono čuveno “ne znam šta hoću, ali znam šta neću” je ideja. Umesto nametanja ideje, kanališite klijentova razmišljanja u jasnu viziju. Ako klijent ne doživljava i vizuelnu interpretaciju svog brenda (a to je upravo ono što vi radite za njega) kao produžetak spostvene ideje, kako će nastaviti da doživljava brend kao svoj?

Eto toliko za ovaj put. Za razliku od jednog starog teksta u kome sam se bavio tehničkim pitanjima saradnje sa klijentom, ovde smo se malo dotakli customer relationship-a i dobre komunikacije. Profesionalci u vodama CRM-a, nek mi praštaju, ako je tekst amaterski pisan, a kritike i predloge očekujem u komentarima!