Nekoliko meseci po sletanju istrak Berezov se zainteresovao za alhemiju. Preko inforMreže je naručio knjige, i počeo je skupljati trave.

U planini je bila rupa. Sleteo je, našao otiske u kamenu, osetio je hladan vazduh u kosi. Protozveri su vrebale u tami, ali su ga puštale.

Sviđa ti se moja maska, pitao je istraka Peljevinovu. Osećala se neugodno pored tuđinskog artefakta. Pustila je radio u svom skafanderu.

Uronila je u zlatne oblake magline i uključio automatskog pilota. Protrljao je oči i zapalila. Neodređeno je mislila o računu za gorivo.

Под седам звезда Књиге г2, истрошка Валуњинова купала се гола. Језерце је сама направила. Тек касније ће пријавити планету, маштала је.

Истрак Розштајн је сакупљао камење. Налазио га је по улицама старих Колонија, и имао је свеску где је бележио њихове положаје на друму.

Gužvao je svoju paradnu košulju u lavoru. Napolju je planina sijala u mraku Trojke VIII. Nije mislio na Akademiju, ali se setio kantine.

“Сви друиди се окупише пред нама. Девојке су кренуле ка другу Јушченку, који је одувек био шерет, али се чак и он зацрвенео иза скафандера”.