Kada god razmišljam o tebi Imam utisak Kako i ti, Tamo nekud, Razmišljaš o meni I Kako se povezujemo Kroz vreme i prostor, Savijamo ga i oblikujemo Po nahođenju i volji. Mislimo li na ovaj ili onaj način Nemoguće je utvrditi, jer smo još uvek u potrazi za razumevanjem Kao kada me pitaš Šta mi se dopada Šta mrzim Kako volim da me dodiruju Da li bi jednog dana mogao sa mnom da imaš fotografiju Ili Kao kada te pitam Gde se sada nalaziš Kako si Da li mogu opet da pričam sa sinom tvoje sestre Da li me želiš više od uobičajenog I Ne znamo razmere posledica, Ne znamo značenja, Prirodu odnosa, Ali povezanost je tu Čak i kada duži period ne razmenimo ni reč. Kada god osetim kako si mi blizu Imam utisak Kako i ti, Tamo nekud, Osećaš da sam blizu I Kao da se budimo zbunjeni i rasejani Ne znajući da li je san ili java, Da li smo bili sinoć jedno kraj drugog ili fantaziramo, Što bi probudilo razočaranost i usamljenost. Nakon razgovora sa tobom Ništa se više ne čini zabrinjavajućim, Ništa me ne brine jer me umiruješ, Gde god da pođem Ti ideš sa mnom, A tamo nekud, I ja sa tobom, U strukturi smo gradova U vazduhu Na zadnjem sedištu taksija, U društvu i u samoći Nepodnošljivo lepo Postojimo. Kada god sam sebična, Pomislim, Kako si, Tamo nekud, Krajnje sebičan i ti, Gledam lepe ljude i ne uvlačim ih u odnos jer imam odustvo želje, Kao stvar odluke - navodim tebe, Želim te i želim i na drugo ne reagujem, A ti me posmatraš I U tom pogledu su zakopane godine ljubavi i žudnje, U tom pogledu su sećanja, Kao i potvrda da mogu uvek da te nazovem, Jer, Tamo nekud, I ti okrećeš broj da nazoveš mene.
