#duznost

Shvati i promeni neke stvari odma.

- Ah! - opet će Rodolf. - Večito te dužnosti; probiše mi glavu te reči. Ima jedna gomila matorih glupaka u flanelskim prsnicima i bogomoljaka s grejalicama i brojanicama koji nam neprestano pevaju na uši: "Dužnost! dužnost!" Dužnost je, dovraga, osećati ono što je uzvišeno, voleti ono što je lepo, a ne primati sve društvene običaje, sa svima stidnim postupcima koje nam ono nameće. - Ali... ali... - napomenu gospođa Bovari.  - Ne, ne! našto ustajati protiv strasti? Nisu li one jedino što je na ovoj zemlji, izvor junaštva, oduševljenja, poezije, muzike, umetnosti, jednom reči svega?  - Ali treba malo voditi računa i o onome što svet misli, - reče Ema, - i povinovati se njegovu moralu.  - Ah! Ali ima dve vrste morala, - odgovori on. - Sitničarski, izveštačeni moral, moral ljudi, onaj koji se menja neprestano i koji toliko urla, komeša se, vuče po zemlji, kao ovaj skup glupaka koji vidite. Ali drugi večiti, on je svuda oko nas i iznad nas, kao predeo koji nas okružuje i plavo nebo koje nas obasjava.