*Svoja dusha*

koliko sam puta plakala

na podu u kupatilu

kad su neki dani bili toliko teški

a ja sam se smejala

i ponašala kao da je sve u najboljem redu

I ono što zaista nikome ne želim

jeste da živi sa osećajem

da šta god radio

nikada neće biti dovoljno dobar.

Možda sam ispadala glupa i naivna

što sam se vraćala i davala nove šanse

koje su svaki put bile prokockane,

a ja završavala sa suzama u dlanovima.

Možda je to sve bila velika greška.

Ali ne žalim,

znam koliko sam volela,

koliko sam sebe davala

i da sam verovala u ljubav

kao najveći vernik.

I neka sam plakala na kraju,

makar znam da je

na kraju svih krajeva

moje srce spremno da pruži

najčistiju, dečiju ljubav

Provodi,

Život i sreća.

Jedna slika,

Hiljadu emocija,

Ti,

Ja,

Poljubac,

I piva u ruci,

Pjevamo pjesme crvene jabuke,

Smijemo se i plešemo.

Dišemo,

Ti govoriš kako je lijepo,

A ja te gledam,

S iskrom u očima,

Smiješ mi se,

Dok ti se obrazi polako rumene,

Ljubim te,

I šapćem ti koliko te volim,

Zatvaraš oči,

I upijaš atmosferu,

A ja s tebe pogled ne skidam,

Ponovno te grlim,

I uživam u dodiru tvojih prstiju,

Što mi lice miluju,

Slušajući stihove,

Ne dam da ovaj osjećaj ode

Negdje u meni tvoj je znak

I pramen vatre i kap vode

Ti si svjetlo sve je mrak....

I onda mi dolaziš u san treću noć za redom.