Thanks for nothing.

"Dobro sam ja majko. Ne brini se za mene. Srećna sam,životarim, čuvam se. Jedem,spavam, učim. Sve je pod kontrolom. Idem ja sad malo da odmorim,umorna sam." Svakodnevni razgovor,majke i mene. A zna, oseća ona,da ustvari ne živim više,zna ona da živim da preživim. Zna da živim da bi ona živela,i zna,zna koliko se mučim. Nada se, šta će,majka je to,nada se da ću opet početi da živim,znam da i ona živi da me vidi,kakva sam ja nekad bila, srećna,vesela, zdrava devojčica. Zna ona da me je život uništio. Zna da posle našeg razgovora ne idem da odmorim,zna da idem u mrak, zna da idem u svoju samoću,gde nje nema,da me izvuče. Šta će, živi da ja živim,a ja živim da ona živi. Tako živimo jedna za drugu. Kad jedna ode nekad,ova druga odma će za njom.

I fell in love with you, long before I knew.