umetnost sa nekog drugog sveta

ovaj,

Očekuje se predvečerje za sat dva vremena

Neka narodna poslovica kaže

posle kiše dolazi sunce

Pored mene.

Sve vreme.

I dok smo proterivani na ulicu, i dok smo bili gladni, vecerali u Klubu književnika, krstarili od Sidneja do Tahitija, i kada smo skriveni šeširima otkrivali Rim, Njujork, Buenos Ajres, karipska ostrva, i dok smo u suton sedeli na dokovima kraj ogromnih brodova za koje nismo znali ni kud plove.. i dok su izlazile moje knjige, dok su se vrteli njegovi filmovi.. i kada smo se penjali u naše potkrovlje koje prokišnjava sa istim entuzijazmom kao na piramide u Gizi i Meksiku.. i dok smo se smejali i dok smo plakali, sami ili sa prijateljima.. i dok sam tuzna sedela u Stokholmu sama i plakala uz crno vino a on je preko telefona večerao sa mnom objašnjavajući mi da nisam sama, da će on uvek biti tu i kada me drugi ostave. I dok smo sanjarili, maštali, bunili se ili vikali jedno na drugo.. u dobru i u zlu.. sve vreme.. "- I. B.