Kada odes, ucini to da tako ne izgleda.

Da li znas, i ja sam nekada imao grad ulice, draga lica u dvoristu pod kestenom stol, nekada prasnjava slika i cesta od sna curice, drugova pjesma u dusi se budi djetinjstvo Zamisli, mirise lipa i ljeto je tu kasnije snjegovi, pramen sam magle pod neonskim svijetlom u zimu pricam ti, im'o sam druga k'o brata ja sada pustinja, ceznjiva pisma pacifik od tuge i sjecanja, kazu sudbina Ta kurva bol ime mora imati i razlozi milion prica, al' svaka vodi samo do pustosi pitam, da li znas, a znam da ne znas nit' ces ikad shvatiti a i zasto bi, oprosti, to gorka tecnost iz mene gluposti govori Nije nostalgija, ta je romanticno nevino cedo spram ovih stanja necu da spominjem rat i uzase politiku i slicna sranja necu da ponavljam, pravda ne postoji ta to je jasno bar hocu da dopustim suzu ljubavi sa njom sam divan par kasno je, znam Curi noc, svaka je mala vjecnost za mene da, znam, moras poc, o, kako nervira kad zadnji autobusi se izgube pitam, da li znas, i ja sam nekada imao grad ulice, draga lica u dvoristu pod kestenom stol ah, vec sam ti pricao to...

- Jesi l cuo da ce sutra padati dinari s neba? - Nisam. - A jel verujes da ima tica sto donosi kolace? - Ne verujem. - Jesi l cuo da ima negde gde je stalno leto? - Nisam. - A je l verujes da u radiju zive mali ljudi? - Ne verujem. - Mars odavde iz naseg sokaka, kad ne umes da sanjas. Da te pokrljam na pola - kao lebac. Eto!

"Izgubis ono sto volis, izgubis se u dubini gubitka. Izgubis to, izgubis sebe, izgubis cak i vreme. Hteli ne hteli, izgubili ste. Hiljade reci ne moze opisati jedan trenutak gubitka, hiljadu suza ne moze vratiti izgubljeno i hiljadu godina nece vratiti tu jednu."

Je li to sve što ostaje posle ljubavi? I šta, uopšte, ostaje posle nje? Telefonski broj koji lagano bledi u pamćenju? Čaše sa ugraviranim monogramima, ukradene u „Esplanadi“. Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u te dve čaše i da crte budu na istoj visini. Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod znaka „?“ i začudjen pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima. Posle ljubavi ostaje rečenica: „Divno izgledaš, nisi se ništa promenila…“ I: – „Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona“. I neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali, ostaju posle ljubavi. Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode. Ostaju tajni znaci, ljubavne šifre: „Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova mog imena…“ Ušao je u amfiteatar i kazao: „U našoj avangardi…“ Poslala mu je poljubac. Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići. Klak – spuštena slušalica kada se javi tudji gals. Hiljadu i jedna laž. Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi: „Ja ću prva u kupatilo!“ – i pitanje: „Zar nećemo zajedno?“. Ovaj put, ne. Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu n ikakve tajne. Posle ljubavi ostaje laka uznemirenost,kada u prolazu udahnem „Cabochard“ na nekoj nepoznatoj crnomanjastoj devojci. Prepune pepeljare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikog u blizini. Fotografije snimljene u automatu; taksisti koji nas nikada nisu voleli („Hvala što ne pušite!“ – a pušili smo), i cvećarke koje jesu. Posle ljubavi ostaje povredjena sujeta. Metalni ukus promašenosti na usnama. Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene. Posle ljubavi ne ostaje ništa.

Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva samo jednom u svom zivotu, lepse nego bilo koji drugi stvor na ovoj Zemlji. Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica trazi trnovito drvo i nema mira dok ga ne nadje. Uvuce se medju njegove isprepletene grane i pevajuci, nabode svoje telo na najduzi, najostriji trn. Dok umire, njen bol prerasta u pesmu daleko lepsu od pesme slavuja ili seve. Cena te predivne pesme je zivot, ali citav svet zastaje da slusa, a Bog na nebu se osmehuje. Jer ono najbolje sto postoji, moze se dobiti samo po cenu velike boli.. ili bar tako legenda kaze...

I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će upravo prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš... I zaplakaćeš istog časa... I najzad shvatiti kako sam te voleo.

S tugom jednostavno treba umeti. Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, uporno se moraš praviti da je ne primećuješ, pa će se kad-tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola. I pazi, pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu i onda si gotov. Jer Tuga nikad ne zaboravlja lica galantnih mušterija. I nikad te više neće zaobići.

“Sve ponovno kreće. Neko je večeras s nekim raskinuo, jedna je ljubav završila. Jedno od njih plače, ali pravi problem je sledeći: Šta radi onaj drugi?”

Nesto je najdivnije sto mi se ikad desilo, daleko je i nedostaje mi. Svaki minut bez nje je kao minut bez zivota, usla je pod kozu, i stigla tamo gde je sada, u srcu je. U svakom milimetru mog tela, u svakom milimetru mog mozga. Posebna je, drugacija, divna. Ako nastavim da tako pisem o njoj, zaljubicete se u nju, a to meni nikako ne ide u korist. Dakle, ona je vestica. Uzivao sam u svakom trenutku koji sam proveo sa njom i bojila je moj svet, cudnim, divnim bojama.  Pored nje sam saznao sta stvarno znaci biti srecan i imati nekog. Danas je njen rodjendan, i nista ne boli kao osecaj da ne mogu biti pored nje. Posebno jer smo moj docekali zajedno, i to je bio moj najlepsi rodjendan ikada. Sugave male linije u atlasu i rastojanja od 5 cm na karti koja su u stvarnosti hiljade kilometara. Vise bih voleo da je kao na karti... Blizu si, a nemam te. Sve si mi na svetu, gospodjice, najveca podrska, najveca ljubav, najveca sreca. Daleko si i nedostajes mi, ali znam da ces ovo procitati. Celog zivota sam sanjao o tebi, celog zivota trazio onu drugaciju, onu koja vredi, nasao sam te i nemam nameru da te pustim. Zelim da znas koliko mi znacis, tako posebna, tako nasmejana, tako moja. Od trenutka kad sam te prvi put poljubio, znao sam da je to ono sto sam trazio, da si ti ona koju sam cekao. Ti si mi pokazala sta znaci biti srecan, sta znaci biti neciji. Hvala za svaki trenutak srece, za svaki poljubac, za svaki zagrljaj. Ne mogu te uporediti ni sa jednom, jer nikada nisam sreo nijednu takvu kakva si ti. Uz tebe imam sve, i nista mi sem tebe ne treba. A kada se kosmari pomesaju sa snovima, ti nikad neces biti sama. Da stradas ne dam! Veruj da nema takvog mraka, tolikog dna, takvog zla koje moze da me od tebe otera. SRECAN RODJENDAN JEDINA! Voli te tvoj neko!