"OpraŔtala mi je sve, prijatelju.
Utjeha joj bila najljepÅ”i dani. Oprostila je Å”to sam je Äuvao kao rezervu, a hvatao se loÅ”eg druÅ”tva, kafane i one druge vrste djevojaka. Oprostila mi je Å”to sam ljubio druge, znala je da samo nju volim. Oprostila mi je sve pijane noÄi, sve te kafane, znala je da Äu joj se, opet, kad - tad vratiti. Oprostila mi je svaku poruku koju joj nisam poslao, svaki poziv kojem se nadala, a nije ga bilo. Znala je, joÅ” je ima u meni. Oprostila mi je Å”to sam je mjenjao za lude noÄi, lude provode, dok me je u suzama Äekala držeÄi telefon u ruci. OpraÅ”tala mi je uvrede, psovke. Äekala je, kao niko, ona je znala da Äeka. Dok sam bio daleko, stotinama kilometara, s nekim djevojkama za jednu noÄ - bila je sama. Äesto pitam za nju, jesu li me kilometri i moje ponaÅ”anje izbrisali iz njenog srca, ljube li je neke tuÄe usne. Kažu, joÅ” je sama. Ona za mene ne pita, a znam je. Ludica mala, ne bi priznala ni za Å”ta na svijetu da sam jedino Äemu se moli, da sam bio i ostao jedini razlog onih zlih suza Å”to joj svakodnevno kvase ono lijepo, umiljato lice. Pustila me je, ne zove viÅ”e, ne da da joj žute minute uniÅ”te sve Å”to je zapoÄela bez mene. I neka je, neÄu je dirati. NeÄu da joj sreÄu opet pokvarim. A samo kad bi znala .. volim je, prijatelju, volim kao prvog dana. Äubre sam bio godinama, godinama je ubijao. U jednom trenutku stvorio bih joj sve, u drugom sve uzeo, vratio na samo dno.Sada se kajem, ali natrag nema. Å ta bih sve dao, da tu moju malu garavu opet uÄinim najsretnijom na svijetu, Å”ta sve ne bih dao za jedan osmijeh - a da sam ja tome razlog. Fali mi, prijatelju, i ona, a i ja onakav kakvim me samo ona uspijevala uÄiniti. Nikada neÄe saznati, Å”to sam gori bio - viÅ”e sam je volio."
