#trebalo

Nije trebalo tako, uopste tako... Ceka te jedna veoma zanimljiva prica druze stari. Sedi, zavali se i sacekaj da promenis misljenje o “njoj”. Dan, ko zna koji, ne secam ga se vise. Prestao sam da brojim nakon hiljaditog u nizu, a i tu nisam bas pratio najbolje. Ponovo je graciozno dosetala u moj zivot, graciozno osmehnuta, graciozno obucena, graciozno pripremljena poruka. Jedva sam docekao da je vidim, da je ponovo zagrlim, da joj kazem, a i dokazem iste reci koje sam izgovorio milion puta, pa i vise od toga. Razgovor je tekao, pice je dostizalo, vise se nije marilo o vremenu, da li neko zuri, da li iko treba biti nekuda, da li mozda neko nekoga ceka. Ne, tada smo bili samo ona i ja, drugara stara, srca razdvojena, a u tom trenutku spojena. Na to me je i dobila.  Uvek sam je pamtio lepu, ne zbog izlgeda, to je odavno prevazisla, znala je u svakoj sekundi koliko je lepa i bila je svesna toga, vec po zvezdama u ocima, imala ih je najlepse. Te noci nije. Bilo je nesto drugacije, a to je zelela sakriti sminkom, postavom i slatkim osmehom, tu sam ja nju dobio. Ovo je bilo neplanirano, cudesno. Shvatio sam da ona nije moja, da bas u tome trenutku nije moja. Vise se nije oblacila za mene, da je moje oci vide, vec da bude vidjena. Nije marila ko je gleda tada, vec samo da im njen lik bude u ocima, a kasnije u secanju. Ja sam joj tu bio samo stanica, malo da odmori, dobije koji tracak osecanja pa da otera dobrotu i vrati se u svet prozdiranja. Videlo se po njoj da to vise nije moje, vec za ceo svet da vidi. Videlo se jer nije bilo pokrivanja, nije bilo vise tog teskog vazduha, tog zadrzavanja jednog na drugom. Nije trebalo biti tako, ali je bas tako i bilo. Vise nisu postojale njene oci, nego samo...ona. Skupa puna pogresnih odluka, grehova, potracenih satnica, iskoriscenih trenutaka, neispavanih kreveta. Sve sam to video u njoj, kroz te beskrajne oci koje vise nisu unosile ljubav, vec su samo stajale tu jer su morale odavati barem neki sjaj, pokazivajuci na ono malo sto je ostalo, a uskoro ce nestati. U tome sam se i pronasao. Nije trebalo tako, nisam trebao sebe pronaci.  Hvala joj sto je uzela jos jednu zvezdu sa neba i pretvorila je u nesto beznacajno. Nije trebalo tako, ali je zivot zanimljiv na takve nacine.