A onda tog dana majka mi je rekla da nikad vise doci neces.
Istina, bila sam mala da tada ne razumem sta to znaci.
Sada razumem bolje nego ikad, ipak se i dalje nadam da ces doci, a suludno je zar ne? Nekoliko metara pod zemljom si.
Tesko je jer kada pitaju koliko vas je u porodici, kazem cetvoro, a nije, petoro nas je.
Tesko je kad upitaju, nemas brata? A ja moram da kazem, ne, samo sestru.
Tesko je jer sam maturirala, a ti nisi video kako prelepo izgledam.
Tesko je jer nisi video kako odrastam, kako upisujem fakultet koji zelim.
Tesko je jer nisi bio tu kada sam primila prvu platu, kad sam prvi put se zaljubila, kada me je drustvo izdalo, momak ostavio, drugarica se preselila.
Kada smo kucu renovirali, kada se sestra zaposlila, majka dobila penziju.
Nastavljam tacno tamo gde si stao, a tesko je.
Soba ti je i dalje ista, tvoje stvari stoje u ormaru.
Onaj sprat kuce nikad dodali nismo, kaze tata nema vajde vise, znas i sam bio je za tebe.
Znam da ste gore ti i deda, zbijate sale kao i uvek. Nadam se da si mu priznao da si mu ti slomio onaj cekic i bacio kod starog oraha. Nasli smo ga prije dvije godine.
Zauvek cemo se pitati, sta da je neko ostao tog dana kuci sa tobom, da li bi zaboravio ovu ludu ideju koju si sproveo u delo?
