#orezivanje

Priprema zemljišta

Priprema zemljišta se sastoji od čišćenja terena, ravnjanja, meliorisanja i rigolovanja. Ako je zemljište ranije obrađivano i često orano, potrebno je popraviti strukturu zemljišta a najbolji način za to je da se izvesno vreme zaledini odnosno da se napravi livada. Treba voditi računa i o odvođenju suvišne vode rađenjem drenaže.

Posle završene pripreme zemljišta, a pre sadnje voćaka neophodno je izvršiti  još  nekoliko važnih operacija: razmeravanje i obeležavanje puteva i sadnih mesta, kopanje jamića za sadnju i neposredna priprema sadnica.

Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju

Razmeravanje parcele i obeležavanje mesta za sadnju izvodi se posle ravnanja terena i fine pripreme zemlje za sadnju. Za obeležavanje se koriste drveni markeri debljine 10-15 mm i dužine oko 40 cm. Da bi se sadnja ubrzala i dobio dobar pravac redova mogu se koristiti po dva markera za svako sadno mesto i posebno napravljena letva dužine 1,5-2 m sa dva ureza na kraju i jednim u sredini, koja se zove “ravnjača”.

Posebno treba obratiti pažnju na rastojanje između krajnjih redova i granica parcele. Nepisano pravilo je da krajnji redovi treba da budu udaljeni od granica parcele za minimum polovinu međurednog rastojanja, ali pri tom treba planirati da se pored njih može nesmetano prolaziti sa planiranom mehanizacijom. Ako se zasad ograđuje, ograda treba da je 50 cm odmaknuta od granica parcele.

Vreme sadnje

Sadnja se može obaviti tokom jeseni, zime ili ranog proleća. Važno je da se ne sadi u smrznutu i previše vlažnu zemlju. Jesenjoj sadnji treba dati prednost, jer se posađene sadnice bolje primaju, u toku zime obrazuju jači korenov sistem i brže rastu u prvim godinama nakon sadnje. Jesenja sadnja je posebno pogodna sa sadnice sa prevremenim grančicama, jer se efikasnije uspostavlja ravnoteža između redukovanog korenovog sistema i nadzemnog dela voćke. Veliki nedostatak jesenje sadnje, posebno ako zasad nije ograđen, je velika mogućnost krađe sadnica. U takvim uslovima i zečevi  i poljski miševi mogu oštetiti deblo sadnica u tolikoj meri da izazovu njihovo sušenje. Zato je pri jesenjoj sadnji zaštita sadnica neophodna. Ona može biti mehanicka ili hemijska ( objašnjeno u prethodnom prilogu ).

Dobre rezultate daju i kasna zimska sadnja, posebno ako su sadnice ujesen pripremljene za sadnju sa skraćivanjem korenovog sistema i ako su bile dobro utrapljene.

Kasna prolećna sadnja nije za preporuku. Bez apsorpcionog korena kasno posadene sadnice su vrlo osetljive na sušu, pogotovo ukoliko u proleće duvaju topli i suvi južni i jugoistočni vetrovi. Potreba posađenih sadnica za zalivanjem je velika, one se teže primaju i imaju znatno slabiji porast što se kasnije odražava na visinu prinosa.

Kopanje jamica za sadnju

Na zemljištu koje je prethodno rigolovano ili orano, kopaju se rupe prečnika 50-80 cm (za jagodasto voće oko 30 cm), dubine 30-40 cm

Na zemljištu koje nije prethodno rigolovano ili orano, kopaju se jame čija je širina 1.5-2.5 metara, dubine do 60 cm.

Prilikom kopanja rupa ili jama, kopa se tako što se prvi sloj površinske zemlje (do 20 cm) izbaci sa jedne, a drugi sloj sa druge strane rupe. Ako se kopa dublje od 40 cm, taj sloj se samo prekopa i ostavi na istoj dubini. Rupe treba da ostanu otvorene 2-3 nedelje.

Priprema korena

Koren se orezuje tako što se sve debele žile prekrate, takođe se prekrate i oštećene žile do mesta iza oštećenja, a centralne se skroz uklone. Ne treba previše prekraćivati žile, treba ostaviti da budu duže ali da debele na krajevima imaju čist presek makazama.

Jako je korisno ako se nađe kravlja balega da se u nju umoče žile pre sadnje, sadnice u ovoj smeši treba da odstoje 12-24 časa. Ako je nemamo a mislimo da će biti sušno leto, možemo koren umočiti u rastvor hidrogela. Odlične rezultate je pokazalo i potapanje u rastvor fitohormona, naftilsirćetne (NAA) i indolbuterne (IBA) kiseline u koncentraciji 0,03-0,05%. U ovom rastvoru žile treba da ostanu 10-12 časova.

Dezinfekcija sadnica

Sadnice se pre sadnje oprskaju rastvorom bakra. Treba okupati i koren koji pre toga treba orezati, zatim dezinfikovati prskanjem pa tek onda umočiti u rastvor opisan u PRIPREMA KORENA.

Način sadnje

Veb sajt: www.kalemkonjuh.rs

Priprema zemljišta

Priprema zemljišta se sastoji od čišćenja terena, ravnjanja, meliorisanja i rigolovanja. Ako je zemljište ranije obrađivano i često orano, potrebno je popraviti strukturu zemljišta a najbolji način za to je da se izvesno vreme zaledini odnosno da se napravi livada. Treba voditi računa i o odvođenju suvišne vode rađenjem drenaže.

Posle završene pripreme zemljišta, a pre sadnje voćaka neophodno je izvršiti  još  nekoliko važnih operacija: razmeravanje i obeležavanje puteva i sadnih mesta, kopanje jamića za sadnju i neposredna priprema sadnica.

Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju

Razmeravanje parcele i obeležavanje mesta za sadnju izvodi se posle ravnanja terena i fine pripreme zemlje za sadnju. Za obeležavanje se koriste drveni markeri debljine 10-15 mm i dužine oko 40 cm. Da bi se sadnja ubrzala i dobio dobar pravac redova mogu se koristiti po dva markera za svako sadno mesto i posebno napravljena letva dužine 1,5-2 m sa dva ureza na kraju i jednim u sredini, koja se zove “ravnjača”.

Posebno treba obratiti pažnju na rastojanje između krajnjih redova i granica parcele. Nepisano pravilo je da krajnji redovi treba da budu udaljeni od granica parcele za minimum polovinu međurednog rastojanja, ali pri tom treba planirati da se pored njih može nesmetano prolaziti sa planiranom mehanizacijom. Ako se zasad ograđuje, ograda treba da je 50 cm odmaknuta od granica parcele.

Vreme sadnje

Sadnja se može obaviti tokom jeseni, zime ili ranog proleća. Važno je da se ne sadi u smrznutu i previše vlažnu zemlju. Jesenjoj sadnji treba dati prednost, jer se posađene sadnice bolje primaju, u toku zime obrazuju jači korenov sistem i brže rastu u prvim godinama nakon sadnje. Jesenja sadnja je posebno pogodna sa sadnice sa prevremenim grančicama, jer se efikasnije uspostavlja ravnoteža između redukovanog korenovog sistema i nadzemnog dela voćke. Veliki nedostatak jesenje sadnje, posebno ako zasad nije ograđen, je velika mogućnost krađe sadnica. U takvim uslovima i zečevi  i poljski miševi mogu oštetiti deblo sadnica u tolikoj meri da izazovu njihovo sušenje. Zato je pri jesenjoj sadnji zaštita sadnica neophodna. Ona može biti mehanicka ili hemijska ( objašnjeno u prethodnom prilogu ). Dobre rezultate daju i kasna zimska sadnja, posebno ako su sadnice ujesen pripremljene za sadnju sa skraćivanjem korenovog sistema i ako su bile dobro utrapljene. Kasna prolećna sadnja nije za preporuku. Bez apsorpcionog korena kasno posadene sadnice su vrlo osetljive na sušu, pogotovo ukoliko u proleće duvaju topli i suvi južni i jugoistočni vetrovi. Potreba posađenih sadnica za zalivanjem je velika, one se teže primaju i imaju znatno slabiji porast što se kasnije odražava na visinu prinosa.

Kopanje jamica za sadnju

Na zemljištu koje je prethodno rigolovano ili orano, kopaju se rupe prečnika 50-80 cm (za jagodasto voće oko 30 cm), dubine 30-40 cm.

Na zemljištu koje nije prethodno rigolovano ili orano, kopaju se jame čija je širina 1.5-2.5 metara, dubine do 60 cm.

Prilikom kopanja rupa ili jama, kopa se tako što se prvi sloj površinske zemlje (do 20 cm) izbaci sa jedne, a drugi sloj sa druge strane rupe. Ako se kopa dublje od 40 cm, taj sloj se samo prekopa i ostavi na istoj dubini. Rupe treba da ostanu otvorene 2-3 nedelje.

Priprema korena

Koren se orezuje tako što se sve debele žile prekrate, takođe se prekrate i oštećene žile do mesta iza oštećenja, a centralne se skroz uklone. Ne treba previše prekraćivati žile, treba ostaviti da budu duže ali da debele na krajevima imaju čist presek makazama.

Jako je korisno ako se nađe kravlja balega da se u nju umoče žile pre sadnje, sadnice u ovoj smeši treba da odstoje 12-24 časa. Ako je nemamo a mislimo da će biti sušno leto, možemo koren umočiti u rastvor hidrogela. Odlične rezultate je pokazalo i potapanje u rastvor fitohormona, naftilsirćetne (NAA) i indolbuterne (IBA) kiseline u koncentraciji 0,03-0,05%. U ovom rastvoru žile treba da ostanu 10-12 časova.

Dezinfekcija sadnica

Sadnice se pre sadnje oprskaju rastvorom bakra. Treba okupati i koren koji pre toga treba orezati, zatim dezinfikovati prskanjem pa tek onda umočiti u rastvor opisan u PRIPREMA KORENA.

Način sadnje

Veb sajt: http://kalemkonjuh.rs/sadnice_tresnje.html

Ovo listopadno drvo ima vrlo glatku koru drveta dok su mu listovi jednostavni, ovalni i široki, mat zelene boje. Trešnja cveta rano u proleće, u isto vreme kad stablo i olista. Savetuje se redovno orezivanje jer, u suprotnom, vitalnost opada tokom godina.

Krošnja trešnje najčešće se oblikuju kotlasto. Novije sorte kalemljene na slabo bujnim podlogama mogu da se formiraju kao tanko vretenasto drvo. Njemu je dovoljna površina od četiri kvadratna metra. Važno je redovno orezivanje, u suprotnom vitalnost i rodnost opadaju tokom godina.

Prilikom kupovine mladog stabla vodite računa o tome da vodilica bude jaka i prava. Cilj redovnog godišnjeg proređivanja jeste da se dobije forma jele s pravilno raspoređenim bočnim granama koje rastu horizontalno i koje počinju da rastu iznad 60 cm visine stabla.

Veb sajt: http://kalemkonjuh.rs/sadnice_badema.html

Badem je orašasta voćka. Osim velike vrednosti u nutricionističkom pogledu, cenjen je i u gastronomiji. Njegova vrednost je značajna kao sirovina u prerađivačkim industrijama. Najbolje uspeva u Sredozemnom klimatu.

Proizvodnja badema i njen uspeh zavise od više faktora, a to su:

Agroekološki uslovi za gajenje badema

Temperatura

Bademu je potrebno mnogo svetla i toplote u vreme dozrevanja plodova. Cveta već u januaru i cvetovi mogu propasti zbog mraza i jakih severnih vetrova. Zato je preporučljivo saditi kasnocvetajuće sorte da se izbegne nepovoljno delovanje vremenskih prilika u vreme cvetanja. Oštećenja nastaju kod nekih sorti tek pri -27 °C. Cvetovi neposredno pre otvaranja podnose temperaturu do -3,5 °C, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi stradaju na temperaturi od -1 °C do -2 °C. Badem dobro podnosi visoke temperature čak do 50 °C.

Voda

Za badem je vrlo važno da u vreme intenzivnog rasta mladica i plodova ima dovoljno padavina. Kod nas se badem retko navodnjava, mada se navodnjavanjem prinosi mogu povećati i za 40 %. Inače, badem odlično podnosi sušu.

Zemljište

Bademu najbolje odgovaraju peskovito-ilovasta ili ilovasta zemljišta, dobro drenirana, bogata humusom i mineralnim materijama. Odgovara mu neutralna, slabo kisela do slabo neutralna reakcija zemljišta. Badem ima jako razvijen koren, koji može prodirati i do 4 m dubine, pa je dobro ako je zemljište rastresito.

Položaj za podizanje zasada badema

Gaji se na različitim nadmorskim visinama. U Sredozemlju se uzgaja se do 600 m nadmorske visine. Kod nas se ne praktikuje uzgoj na visini iznad 1 000 m nadmorske visine. Razlog tome je povećana vlažnost vazduha i time i loša rodnost.

Priprema zemljišta za sadnju badema

Pre sadnje zemljište treba pripremiti dubokim oranjem na 40 cm uz ravnomerno rasipanje mineralnog đubriva . Ako će se sadnja obavljati u jesen duboko oranje trebamo izvršiti u toku leta, a za proletnju sadnju od leta do zime, ako vlažnost zemljišta to dozvoljava.

Sorte badema i podloge

Postoje slatke i gorke sorte. Gorki badem nije jestiv, ali se kultivisan koristi  za dobijanje bademovog ulja. U našem klimatu je najraširenija podloga semenjakgorkog badema, a u svetu GF677 križanac badema i breskve, mada postoji još podloga koje se mogu upotrebljavati, zavisno i od karakteristika zemljišta. Sorte koje su najprisutnije su: Non Pereil, Primorski, Princeza, Aromatični, a u svetu : Supernova, Ferragnes, Genko i Tuono. Sorte oprašivači su : Jaltinski, Ferraduel, Texas i dr.

Sadnja badema

Tamo gde se ne navodnjava zasad sadi se na 6x 4m. Tim načinom sadnje za jedan hektar je potrebno 416 sadnica. U navodnjavanom zasadu sadnja se izvodi na 4x5m. Najčešći uzgojni oblik je prostorni i špalirni. Treba voditi računa da se nabave zdrave, kvalitetne sadnice i na tome ne treba štedeti.

Rezidba badema

Kao biljka koja voli svetlost, zahteva orezivanje krošnje da bi svetlost bila što bolje iskorištena. U senci se slabo razvija. Ako nema svetlosti, unutrašnje grane ogole i smanjuje se prinos. Orezivanje se vrši kao i kod ostalih voćaka.

Zaštita badema

Protiv korova možemo koristiti herbicide: Clinic, Glyfos,Oxalis i dr. Protiv bolesti badema npr. fungicid Ziram 76 WG, a protiv insekata insekticide Calypso, Kaiso, Laser i dr. Zaštitna sredstva koristiti isključivo po savetu stručnjaka ili uputstvu proizvođača.

Nega zasada badema

Održavanje zemljišta i đubrenje nasada badema vrlo su slični takvim merama kao kod  breskve i nektarine.

Berba badema

Plodovi badema nemaju ravnomerno sazrevanje. Berba je u jesen. Prvi sazrevaju plodovi koji rastu na vanjskom delu krošnje. Kada je plod sasvim zreo puca omotač, a plodovi ispadaju. Berba može biti ručna ili mašinska, tresačima. Nakon berbe bademe treba očistiti i osušiti, pa tek onda skladištiti.

Isplativost proizvodnje badema

Veb sajt: www.kalemkonjuh.rs/sadnice_aronije.html

Rezidba je jedna od osnovnih tretmana sa ciljem da se stanje grmovi i otklone slabe i oštećene stabljike. Prva se rezidba obavlja ubrzo nakon sadnje. Sve se stabljike orezuju na visinu 10 - 15 cm od tla. Time se uravnotežavaju nadzemni delovi s veličinom korena. Kada se okorijenjena mladica vadi iz rasadnika njen se korenski sistem značajno skrati. Zato postoji rizik da ako je prvo proleće suvo, smanjeni korenski sistem ne bi mogao snabdeti vodom Neskraćen nadzemne delove. Rezultat je odumiranje mladice. Drugi je razlog za rezidbu biljaka sprečavanje cvetanja u prvoj godini uzgoja. Dobre dvogodišnje biljke se prodaju sa već formiranim cvetnim pupoljcima, koji će - ako ih ostavimo - zametnuti plod u prvoj godini gajenja, a to bi značajno oslabilo rast grma.

- Sečenjem stabljika ubrzo nakon sadnje možemo biti sigurni da će se grm aronije dobro širiti, proizvesti mnogo novih izdanaka i dati pristojan prinos sledeće godine.

- Tokom sledeće tri ili četiri godine rezidba se ograničava samo na uklanjanje oštećenih grana (nakon branja kombajnom) i onih koje se ukrštaju.

-Narednih Godina treba početi uklanjati najstarije grane da bi ih zamenile nove stabljike.

- Najviše bobica, koje su ujedno i najveće, ubrano je između druge i četvrte godine roda. Za grmove je poželjno da nemaju grana starijih od šest godina. Svake godine moramo ukloniti koliko je moguće, neke od najstarijih grana da bi na njihovom mestu mogle rasti nove mlade stabljike. Nije poželjno imati niti gusto zbijene grane. Dakle, pravilno obrezivanje treba podrazumevati ne samo uklanjanje najstarijih grana već i prekomeran rast novi.

Napomena!

Pregust grm raste snažno uvis u potrazi za svetlom. Na takvoj se plantaži zona roda penje sve više i za nekoliko godina stvara problem kod berbe jer neke bobice kombajn ne može dostići. A i bobice su manje, a neke unutar gustog grma imaju slabiju boju.

U praksi se često dešava da nakon nekoliko godina uzgoja zbog lošeg obrezivanja plantaža treba radikalni tretman podmlađivanja. On se sastoji od ručnog uklanjanja svih starih grana i ostavljanja samo desetak mladih stabljika na svakom grmu. Podmlađivanje rezidbom je teško i skupo. Jeftinije je, ali i drastičnije rezanje sve stabljika i grana mašinski. Posledica toga je da nema ploda godinu dana, ali troškovi mašinskog sečenja u poređenju sa ručnim su neuporedivo niži što će sigurno nadomestiti gubitak plodova. Nakon tretmana grmovi će se početi oporavljati proizvodeći velik broj mladih stabljika. Onda je važno i jednostavno neophodno ukloniti većinu novonastalih stabljika ostavljajući samo po desetak na grmu. Ako to ne učinimo gusto izrasle stabljike takmičiće se za svetlo i snažno izrasti uvis i za dve do tri godine imaćemo visoke, guste grmove siromašnog ploda u gornjem delu i ceo postupak podmlađivanja neće imati smisla. Pa kada planiramo podmladiti plantažu moramo biti spremni sistematski kontrolisati broj mladih stabljika, naročito u prve dve godine nakon obrezivanja starih grana. Prve godine možemo lakše ukloniti prekobrojne mlade stabljike mašinski ih režući s obe strane svakog reda ostavljajući samo usku zonu u sredini. U tom je slučaju ručni rad ograničen na korišćenje makaza za rezidbu da bi otklonili oštećene stabljike ili one preostale iza kosilice i neke iz sredine reda ako ih je previše.

Ukratko:

Prva se rezidba obavlja ubrzo nakon sadnje. Sve se stabljike obrezuju na visinu 10 - 15 cm od tla.

Tokom sledeće tri ili četiri godine rezidba se ograničava samo na uklanjanje oštećenih grana (nakon branja kombajnom) i onih koje se ukrštaju.

Narednih godina treba početi uklanjati najstarije grane da bi ih zamenile nove stabljike.

Najviše bobica, koje su ujedno najlepše i najveće, ubrano je između druge i četvrte godine roda. Za grmove je poželjno da nemaju grana starijih od šest godina.

Veb sajt: www.kalemkonjuh.rs/vinske_sorte.html

Proizvodnja grožđa se ubraja u veoma intenzivne grane poljoprivrede. Smatra se da se još u periodu odomaćivanja vinove loze, na samom početku njenog gajenja, uvidelo da one biljke, kojima su životinje prekratile lastare, bolje rađaju i daju krupnije i kvalitetnije grožđe. Zbog toga je uvedena rezidba vinove loze kao prva mera pri njenom gajenju. U doba Rimljana bilo je dozvoljeno da se za crkvene obrede koristi samo vino iz orezanih vinograda, jer je bilo boljeg kvaliteta. 

Rezidba vinove loze ima za cilj:

- obrazovanje osnovnog oblika stable u mladim vinogradima,

- održavanje obrazovanog stabla u dugom periodu rodnosti čokota, kako bi svi njegovi delovi bili zdravi, a svi organi loze pravilno raspoređeni u prostoru,

- normiranje broja okaca, lastara i grozdova na čokotu,

- regulisanje rastenja i rodnosti, uspostavljanje i održavanje pravilnog odnosa između vegetativnog razvoja i visine prinosa,

- regulisanje kvaliteta grožđa, uspostavljanje pravilnog odnosa između visine prinosa, zrelosti i kvaliteta grožđa,

- regeneracija starih i deformisanih stabala u cilju podmlađivanja čokota,

- uklanjanje suvih i ogoljenih delova stabla, kao i delova koji su oštećeni pod dejstvom grada, jakih mrazeva i mehaničkih povreda od mašina.

S obzirom na vreme obavljanja rezidbe, razlikujemo:

Osnovnu rezidbu – rezidbu zrelih lastara, koja se obavlja u periodu zimskog mirovanja loze (“rezidba na zrelo”),

Dopunsku rezidbu – prekraćivanje zelenih lastara, proređivanje cvasti i zelenih bobica, prstenovanje i defolijaciju, koje se obavljaju u periodu vegetacije vinove loze (“zelena rezidba”).

Osnovna rezidba vinove loze je obavezna i redovna mera u vinogradima, a mere zelene rezidbe se obavljaju po potrebi i služe kao dopunske mere za ispunjavanje pojedinih ciljeva rezidbe. U mladim vinogradima, od sađenja kalemova do završetka obrazovanja određenog uzgojnog oblika čokota, primenjuju se specifični načini osnovne i zelene rezidbe, u zavisnosti od oblika stabla i njegove razvijenosti. Oni treba da osiguraju formiranje određenog skeleta i čokota i pravovremeno stupanje na rod.

Vreme rezidbe

U rodnim vinogradima osnovna rezidba vinove loze se obavlja u periodu mirovanja loze, od opadanja lišća u jesen, do bubrenja okaca u proleće naredne godine. Vreme rezidbe zavisi od klimatskih uslova u pojedinim vinogradarskim područjima. U vinogorjima Srbije se, takođe, obavlja rezidba u jesen, u toku zime i u proleće. Jesenja rezidba obično počinje u drugoj polovini novembra. Primenjuje se u zasadima velikih površina pod vinogradima.

Najpre se orezuju najotpornije sorte prema mrazevima, kao i zasadi na uzvišenjima na kojima su mrazevi slabijeg intenziteta. U slučaju povoljnih vremenskih uslova, rezidba se obavlja i tokom zime, kako bi se završila do kraja marta, odnosno pre bubrenja okaca. U privatnim vinogradima uobičajeno je da rezidba počinje sredinom februara, na dan Sv. Trifuna (14. februara), zaštitnika i slave vinogradara. Ovaj običaj u potpunosti uvažava i klimatske prilike u našim vinogorjima. Naime, do sredine februara se u našim vinogorjima javljaju jaki zimski mrazevi, a nakon toga nastupa toplije vreme, povoljno za obavljanje rezidbe. U to doba se veoma precizno može utvrditi zdravstveno stanje i rodnost zimskih okaca, kako bi se obavila pravilna rezidba i na čokotima ostavio potreban broj rodnih okaca za donošenje određene visine prinosa i kvaliteta grožđa u narednoj vegetaciji. Osnovni period rezidbe u našim uslovima je mart i početak aprila, što ukupno iznosi 30 40 dana.

Načini rezidbe

Vinova loza je u toku veoma duge evolucije stekla svojstvo da obrazuje znatno veći broj pupoljaka, nego što se iz njih mogu razviti dobri rodni lastari. Kod divljih loza izražena je sposobnost autoregulacije. Manji broj pupoljaka se razvija u lastare, a veći broj pupoljaka se ne aktivira, već ostaje da miruje na čokotu i preobražava se u spavajuće pupoljke. Pri gajenju loze broj okaca, lastara i grozdova koji se razvijaju na čokotima, reguliše se pomoću rezidbe. Pri osnovnoj rezidbi na zrelo izvestan broj lastara se odseca do osnove, a pojedini lastari se prekraćuju na izvesnoj udaljenosti od osnove. U zavisnosti od dužine tih delova lastara, koji se pri rezidbi ostavljaju na čokotu, odnosno od broja ostavljenih okaca na njima, razlikujemo sledeće rodne elemente:

- kratki kondiri, delovi lastara orezani iznad 1-3 okca,

- dugi kondiri, delovi lastara orezani na 4-5 okaca,

- kratki lukovi, delovi lastara orezani na 6-8 okaca,

- lukovi srednje dužine, orezani na 9-12 okaca,

- dugi lukovi, orezani na više od 12 okaca.

Izbor dužine rodnih elemenata nije proizvoljan, već zavisi od bioloških osobenosti gajenih sorti, rodnosti okaca duž lastara, uzgojnog oblika i broja rodnih okaca koje treba ostaviti na čokotima pri obavljanju rezidbe.

Razlikujemo tri osnovna načina rezidbe: kratku, dugu i mešovitu rezidbu.

Kratka rezidba vinove loze se primenjuje kod sorata u kojih su prva okca pri osnovi lastara veoma rodna (prokupac, plovdina). Kod ovih sorti bi ostavljanje većeg broja dugih kondira ili lukova dovelo do veoma visokih prinosa grožđa slabog kvaliteta. Zbog toga se kod njih ostavljaju samo kratki kondiri sa 2 ili 3 okca. Za novi kondir se ostavlja deo lastara koji se razvio pri osnovi prošlogodišnjeg kondira. Ostali lastari i deo ranijeg kondira se odsecaju i uklanjaju sa čokota. Ovo je tipičan oblik kratke rezidbe “kondir na kondir”. U nekih sorata, koje se takođe odlikuju visokom rodnošću okaca pri osnovi lastara, primenjuje se druga varijanta kratke rezidbe (smederevka, slankamenka, kardinal, vranac, muskathamburg i dr.). Pri rezidbi se ostavljaju kratki i dugi kondiri, kako bi se iskoristila rodnija okca (treće i četvrto) za donošenje većeg prinosa grožđa. Pri narednoj rezidbi dugi kondiri se uklanjaju do osnove. Na kratkim kondirima se viši lastari orezuju na duge, a niži lastari na kratke kondire sa 2 okca. Na ovaj se način uspešno suzbija polaritet vinove loze i sprečava izduživanje rodnih čvorova, odnosno deformacija skeleta čokota.

Duga rezidba vinove loze. Pri ovoj rezidbi na čokotima se ostavljaju samo lukovi. Primenjuje se u toplijim područjima, na uzgojnim oblicima visokog stabla. Pogodna je za sve sorte koje zahtevaju mešovitu rezidbu. U svakoj narednoj godini za novi luk se ostavlja prvi dobro razvijeni lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka. Da bi se ti lastari dobro razvili, odmah posle rezidbe, lukovi se savijaju strmoglavo naniže i vezuju za žicu. Na taj način osnova lukova zauzima vršni, dominantan položaj na čokotu i, zahvaljujući veoma izraženom polaritetu, iz njenih okaca se razvijaju dobri lastari. Pri dugoj rezidbi brže dolazi do izduživanja rodnih čvorova i deformacija oblika stabla.

Mešovita rezidba vinove loze se primenjuje u sorata u kojih su okca pri osnovi lastara slabije rodnosti. Zbog toga se na istom čokotu ostavljaju i kondiri i lukovi, kako bi se iskoristila najrodnija okca na sredini lastara za donošenje roda. U ovom slučaju ostavljaju se kondiri od 2 okca, koji se nazivaju “kondiri za zamenu”. U narednoj godini se lukovi iz prethodne godine uklanjaju do osnove. Na prošlogodišnjim kondirima, ukoliko su se razvila dva dobra lastara, primenjuje se princip mešovite rezidbe. Vršni lastar se orezuje na luk, a niži na kondir za zamenu. Ukoliko se na kondirima nisu razvili dobri lastari, onda se za novi luk mogu ostaviti i dobro razvijeni lastari pri osnovi prošlogodišnjeg luka. Mešovitu rezidbu je uveo J. Gijo u Francuskoj, krajem XIX veka. Sada se primenjuje kod velikog broja sorti pri špalirskom načinu njihovog gajenja. Naime, posle rezidbe, lukovi se privezuju za žicu, pa se samo na špalirskom naslonu može ostvariti povoljan raspored i vezivanje lukova. Neke sorte, kao što su afuz-ali, muskat italija, traminac, kaberne sovinjon,merlo, rizling rajnski i dr. dobro rađaju samo ako se pri rezidbi ostavljaju lukovi dužine 8-12 okaca.

U pojedinih sorti, koje imaju veoma rodna okca pri osnovi lastara, ali razvijaju sitne grozdove, takođe se obavlja mešovita rezidba. Ostavljaju se lukovi dužine 6-8 okaca, koji se mogu dobro rasporediti na špalirskom naslonu. Takve su sorte game crni, game bojadiser, burgundac crni, rizling italijanski i dr. Ove bi sorte obezbedile visok prinos I na kondirima (kratkim i dugim), ali bi zbog sitnih grozdova trebalo ostaviti veliki broj kondira na čokotu, koji se ne bi mogli pravilno rasporediti na skeletu određenih uzgojnih oblika. I kod mešovite rezidbe se uspešno suzbija polaritet, ali na stablu ostaju veće rane zbog presecanja lukova do osnove.

Način rezidbe bitno utiče na kretanje i porast lastara, njihovu rodnost i produktivnost. Na kratkim kondirima okca dobijaju dovoljno vode i hranljivih materija od samog početka vegetacije. Okca brzo bubre i iz pupoljaka se razvijaju novi lastari. Mladi zeleni lastari troše dosta hrane za intenzivan porast, što u izvesnoj meri ometa diferencijaciju cvetova, zametanje zelenih bobica, porast bobica i grozdova. Zbog toga se na kondirima razvijaju veoma dobri lastari, ali se na njima razvijaju sitniji grozdovi. Međutim, normalna brzina rastenja i osrednja količina grožđa na ovim lastarima pogoduje diferenciranju novih rodnih okaca. Zbog toga su ovi lastari najpogodniji za rezidbu na nove lukove i kondire u narednoj godini.

Na dugim kondirima i lukovima, kroz sudove istih prečnika kao na kratkim kondirima, u početku vegetacije pristižu iste količine vode i organskih materija. Međutim, one se ovde raspoređuju u veći broj okaca, koja sporije i slabije bubre nego okca na kratkim kondirima. Kasnije, sa razvojem novih zelenih lastara, povećava se usisna sila dugih kondira i lukova zbog većeg broja rastućih lastara. Svaki novi lastar dobija manje vode i hrane i sporije raste. Usporeniji porast pogoduje diferenciranju cvetnih pupoljaka i zametanju većeg broja bobica, pa se na ovim lastarima formiraju krupniji grozdovi i veća masa grožđa. Time se još više usporava porast lastara na lukovima. Na njima se formiraju okca slabije rodnosti, pa su ovi lastari manje pogodni za ostavljanje novih lukova i kondira pri narednoj rezidbi.

Na kratkim kondirima se veći broj okaca aktivira i razvija u nove lastare nego na dugim kondirima i lukovima. Pri osnovi dugih kondira i lukova okca su izložena, pored slabije ishrane, i dejstvu polariteta. Vršna okca deluju inhibitorno i ometaju razvoj novih lastara iz nižih okaca. Nasuprot tome, okca na kratkim kondirima su bolje obezbeđena vodom i hranljivim materijama, a pošto su sva vršna okca uklonjena pri rezidbi, oslobođena su od njihovog inhibitornog dejstva. Iz ovoga proističe zaključak da rezidba vinove loze na kratke kondire pozitivno utiče na razvoj većeg broja lastara, na brži porast novih lastara i obrazovanje rodnijih okaca na njima. Smatra se da čokoti na kojima je obavljena kratka rezidba bolje podnose sušu. Na njima se ostvaruje nešto manji prinos, ali je kvalitet grožđa bolji. Sa povećanjem dužine rezidbe, odnosno sa ostavljanjem većeg ’62roja okaca na kondirima i lukovima, smanjuje se broj razvijenih lastara. Udeo rodnih lastara se po pravilu, povećava, razvija se veći broj krupnijih grozdova. Prinos grožđa je veći, a kvalitet grožđa slabiji. Na ovaj način se ispoljava reakcija sorte na različite načine rezidbe, odnosno na dužinu rodnih elemenata, koji se pri rezidbi ostavljaju na čokotima. 

Izbor lastara za rezidbu

S obzirom da se u prethodnoj vegetaciji na čokotima razvija veći broj lastara nego što je potrebno da se pri rezidbi ostavi kondira i lukova, to je omogućeno da se pri rezidbi vrši izbor najboljih lastara.

Izbor lastara se vrši na osnovu njihovog položaja na čokotu, razvijenosti i zrelosti. Za lukove i kondire najpre se koriste lastari koji zauzimaju dobru poziciju na čokotu. Ovi lastari treba da su zdravi, dobro sazreli i da su dostigli određene sortne karakteristike – dužinu, debljinu, izgled, obojenost i sl. Za rezidbu na kondire i lukove mogu se podjednako koristiti osnovni lastari, lastari suočice, jalovaci i zaperci, ukoliko su se razvijali u podjednakim uslovima i dostigli isti stepen porasta i zrelosti. Na ovakvim lastarima su formirana rodna zimska okca, iz kojih se u narednoj godini mogu razviti rodni lastari. Međutim, ako pojedini lastari značajnije odstupaju od normalnih karakteristika za sorte i uslove gajenja, njih ne treba koristiti za lukove i kondire. Suviše tanki i suviše debeli lastari nisu dobri za ostavljanje novih kondira i lukova, jer su njihova okca slabije rodnosti. Ako smo prinuđeni da i ovakve lastare koristimo pri rezidbi, onda se tanki lastari prekraćuju na kratke kondire, a debeli lastari na duge lukove. Najpovoljniji su lastari srednje debljine za sortu i uslove njenog gajenja. Lastari koji su se razvili na prošlogodišnjim kondirima su najbolji, jer su razvijeniji. Na njima su formirana rodnija okca. Na kratkim kondirima bolje se razvijaju vršni lastari, pa se oni najviše koriste za ostavljanje lukova i donošenje roda u narednoj godini. Izbor lastara za rezidbu zavisi i od specifičnosti pojedinih uzgojnih oblika. Na uzgojnim oblicima sa prizemnim stablom u vidu zadebljale “glave” ili “pehara”, vodi se računa da se pri rezidbi ostavljaju kondiri na obodima stabla. Lastari koji se nalaze u sredini zadebljalog stable rastu u senci i nisu pogodni za donošenje roda u narednoj vegetaciji. Izbor najboljih lastara za rezidbu mogu da obave samo kvalifi kovani iskusni radnici, koji dobro poznaju biološke osobenosti sorte, uzgojne oblike i principe rezidbe vinove loze.

Tehnika izvođenja rezidbe

Pravilna primena kratke, mešovite i duge rezidbe moguća je samo kada se rezidba obavlja ručno, korišćenjem mehaničkih, pneumatskih ili električnih makaza. Za rezidbu jednog hektara vinograda pomoću mehaničkih makaza potrebno je od 8 do 12 radnika, u zavisnosti od vegetativnog potencijala čokota, uzgojnog oblika, stanja naslona i dr. Upotreba pneumatskih i električnih makaza povećava radni učinak za 2-4 puta. Presecanje lastara se vrši na udaljenosti od oko 1 cm iznad vršnog okca koje se ostavlja na kondirima ili lukovima. Presek treba da ima blagu kosinu, suprotno od okca, kako bi se sokovi koji se izdvajaju iz lastara pri suzenju, slivali suprotno od okca niz kondire odnosno lukove. Stariji debeli delovi stabla se odsecaju sa testericama, pri čemu se vodi računa da se što manje povređuje skelet čokota, odnosno da se prave što manje rane.

Primena mehanizacije za rezidbu vinove loze je neminovnost savremenog vinogradarstva. Ona je uslovljena nedostatkom kvalifi kovane radne snage za obavljanje kvalitetne rezidbe i velikim troškovima ljudskog rada. Nažalost, još nisu konstruisane mašine za kvalitetno obavljanje zrele rezidbe. Postojeće mašine vrše samo presecanje svih lastara na određenu dužinu, pa je neophodno da se, nakon rada mašina, obavi ručna korekcija rezidbe. Pored toga, neophodno je prilagoditi uzgojne oblike čokota i naslone za rad mašina kako bi se mašinska rezidba obavljala u skladu sa biološkim osobenostima i zahtevima gajenih sorata. Ipak, mora se istaći da i primena postojećih mašina doprinosi smanjenju troškova obavljanja rezidbe i njenom sprovođenju u najpovoljnijim vremenskim periodima.

Postupak sa orezanom lozom

U uskorednim vinogradima, lastari se prilikom rezidbe slažu u gomile, zatim se vezuju u snopove i iznose na kraju parcela. Mogu se koristiti u domaćinstvima za zagrevanje prostorija, kao gorivo za kazane pri destilaciji rakije i sl. U širokorednim špalirskim zasadima, lastari se odbacuju na sredini redova, a zatim se sakupljaju i iznose iz vinograda.

Sakupljanje može biti ručno i mašinsko. Pri mašinskom sakupljanju lastari se guraju ispred traktora, ili se vuku iza traktora i tako iznose na kraju redova. I ovi lastari se mogu koristiti za ogrev na ekonomskom dvorištu, ili se na kraju parcela spaljuju odmah posle završetka rezidbe. Masa orezane loze po ha iznosi 2 do 3 tone, pa se lastari mogu koristiti za izradu iver ploča. U novije vreme konstruisane su veoma dobre drobilice za lastare i tanje višegodišnje delove stabla. One vrše prekraćivanje dugih lastara na sitne delove, dužine oko 10 cm, koji se zatim zaoravaju i raspadaju u zemljištu. Na taj se način vrši obogaćivanje zemljišta organskim i mineralnim materijama.