Rasadnik "Bošković"

Prvo prolećno prskanje voćaka je jedna od najznačajnijih mera hemijske zaštite koju treba sprovesti u višegodišnjim zasadima. Ovim prskanjem smanjuje se brojnost velikog broja insekata, grinja i glavnih ekonomski prouzrokovača bolesti. Pre prvog prolećnog prskanja voćaka treba obavezno sprovesti rezidbu voćaka sa kojom treba ukloniti sve osušene i zaražene grane i mumificirane plodove, jer služe kao izvor zaraze. Nakon rezidbe sav biljni materjal treba izneti iz voćnjaka i uništiti.

Od insekata prvim prolećnim prskanjem suzbijaju se:

– štitaste, krvava i lisne vaši, cvetojed, mrazovci, moljci, listojedi, buve, gubar, kukavičja suza, savijači pupoljaka, zatim grinje, a od glavnih prouzrokovača bolesti suzbijaju se:

– bakteriozna plamenjača, čađava pegavost lista i krastavost plodova, monilia koštičavog voća, šupljikavost lišća, kovrdžavost lista breskve, rogač šljive i dr. Lisne vaši u toku vegetacije imaju veći broj generacija i zbog toga smanjenje populacije jaja koja prezimljavaju je ključna mera borbe protiv lisnih vašiju. Pravilna primena podrazumeva poštovanje preporučene doze ili koncentracije primene preparata ali i tečnosti i sam postupak prskanja. Prskanje treba izvršiti po mirnom vremenu bez vetra, na temperaturi iznad 18 oC uz «kupanje voćaka» odozgo na dole. Prilikom obavljanja prvog prolećnog prskanja voćaka i vinove loze koristiti kompletnu zaštitnu opremu i voditi računa da ne dođe do zagađivanja izvora vode i vodotokova.

U zavisnosti od vrste voćaka prvo  prskanje se izvodi u različitim fazama. Breskva se mora zaštiti pre pucanja pupoljaka i pored izvedenog jesenjeg plavog prskanja. prvo prolećno prskanje ne sme dočekati fazu pucanja pupoljaka. U fazi pucanja pupoljaka i zelene tačke na pupoljku izvode se  prolećna prskanja prewparatima na bazi bakra. Na ovaj način se sprečava pojava kovrdžavosti lista.

Šljiva, višnja i trešnja se štite u fazi «mišje uši» (posle pucanja pupoljaka, kada izbiju prvi zeleni listići).

Jabučaste voćne vrste prvi put se u proleće štite u fazi «mišje uši».

Ostale voćne vrste iz jagodičastog i jezgričavog voća štite se pre cvetanja.

Priprema zemljišta

Priprema zemljišta se sastoji od čišćenja terena, ravnjanja, meliorisanja i rigolovanja. Ako je zemljište ranije obrađivano i često orano, potrebno je popraviti strukturu zemljišta a najbolji način za to je da se izvesno vreme zaledini odnosno da se napravi livada. Treba voditi računa i o odvođenju suvišne vode rađenjem drenaže.

Posle završene pripreme zemljišta, a pre sadnje voćaka neophodno je izvršiti  još  nekoliko važnih operacija: razmeravanje i obeležavanje puteva i sadnih mesta, kopanje jamića za sadnju i neposredna priprema sadnica.

Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju

Razmeravanje parcele i obeležavanje mesta za sadnju izvodi se posle ravnanja terena i fine pripreme zemlje za sadnju. Za obeležavanje se koriste drveni markeri debljine 10-15 mm i dužine oko 40 cm. Da bi se sadnja ubrzala i dobio dobar pravac redova mogu se koristiti po dva markera za svako sadno mesto i posebno napravljena letva dužine 1,5-2 m sa dva ureza na kraju i jednim u sredini, koja se zove “ravnjača”.

Posebno treba obratiti pažnju na rastojanje između krajnjih redova i granica parcele. Nepisano pravilo je da krajnji redovi treba da budu udaljeni od granica parcele za minimum polovinu međurednog rastojanja, ali pri tom treba planirati da se pored njih može nesmetano prolaziti sa planiranom mehanizacijom. Ako se zasad ograđuje, ograda treba da je 50 cm odmaknuta od granica parcele.

Vreme sadnje

Sadnja se može obaviti tokom jeseni, zime ili ranog proleća. Važno je da se ne sadi u smrznutu i previše vlažnu zemlju. Jesenjoj sadnji treba dati prednost, jer se posađene sadnice bolje primaju, u toku zime obrazuju jači korenov sistem i brže rastu u prvim godinama nakon sadnje. Jesenja sadnja je posebno pogodna sa sadnice sa prevremenim grančicama, jer se efikasnije uspostavlja ravnoteža između redukovanog korenovog sistema i nadzemnog dela voćke. Veliki nedostatak jesenje sadnje, posebno ako zasad nije ograđen, je velika mogućnost krađe sadnica. U takvim uslovima i zečevi  i poljski miševi mogu oštetiti deblo sadnica u tolikoj meri da izazovu njihovo sušenje. Zato je pri jesenjoj sadnji zaštita sadnica neophodna. Ona može biti mehanicka ili hemijska ( objašnjeno u prethodnom prilogu ).

Dobre rezultate daju i kasna zimska sadnja, posebno ako su sadnice ujesen pripremljene za sadnju sa skraćivanjem korenovog sistema i ako su bile dobro utrapljene.

Kasna prolećna sadnja nije za preporuku. Bez apsorpcionog korena kasno posadene sadnice su vrlo osetljive na sušu, pogotovo ukoliko u proleće duvaju topli i suvi južni i jugoistočni vetrovi. Potreba posađenih sadnica za zalivanjem je velika, one se teže primaju i imaju znatno slabiji porast što se kasnije odražava na visinu prinosa.

Kopanje jamica za sadnju

Na zemljištu koje je prethodno rigolovano ili orano, kopaju se rupe prečnika 50-80 cm (za jagodasto voće oko 30 cm), dubine 30-40 cm

Na zemljištu koje nije prethodno rigolovano ili orano, kopaju se jame čija je širina 1.5-2.5 metara, dubine do 60 cm.

Prilikom kopanja rupa ili jama, kopa se tako što se prvi sloj površinske zemlje (do 20 cm) izbaci sa jedne, a drugi sloj sa druge strane rupe. Ako se kopa dublje od 40 cm, taj sloj se samo prekopa i ostavi na istoj dubini. Rupe treba da ostanu otvorene 2-3 nedelje.

Priprema korena

Koren se orezuje tako što se sve debele žile prekrate, takođe se prekrate i oštećene žile do mesta iza oštećenja, a centralne se skroz uklone. Ne treba previše prekraćivati žile, treba ostaviti da budu duže ali da debele na krajevima imaju čist presek makazama.

Jako je korisno ako se nađe kravlja balega da se u nju umoče žile pre sadnje, sadnice u ovoj smeši treba da odstoje 12-24 časa. Ako je nemamo a mislimo da će biti sušno leto, možemo koren umočiti u rastvor hidrogela. Odlične rezultate je pokazalo i potapanje u rastvor fitohormona, naftilsirćetne (NAA) i indolbuterne (IBA) kiseline u koncentraciji 0,03-0,05%. U ovom rastvoru žile treba da ostanu 10-12 časova.

Dezinfekcija sadnica

Sadnice se pre sadnje oprskaju rastvorom bakra. Treba okupati i koren koji pre toga treba orezati, zatim dezinfikovati prskanjem pa tek onda umočiti u rastvor opisan u PRIPREMA KORENA.

Način sadnje

Veb sajt:https://rasadnik-boskovic0.webnode.hr

Plavi kamen (hemijski sastav - bakar sulfat ) je preventivni fungicid koji se koristi u pripremi Bordovske čorbe. Bordovska čorba se primenjuje u zaštiti mnogih vrsta voća i povrća – za paradajz, krompir, krastavac, vinovu lozu kako bi se suzbili razni uzročnici bolesti biljaka.

Organska proizvodnja takodje način proizvodnje u kojoj je dozvoljena, doduše ograničena primena plavog kamena uz strogo poštovanje pravila primene, jer nije reč o klasičnom, hemijskom, industrijskom preparatu.

Plavo prskanje

“Plavo prskanje” se već planira i priprema na jesen. To je najpre svojevsna higijena koja podrazumeva uklanjanje osušenih stabala, suvih i polomljenih grana, trulih plodova, lišća…Truljenje tih ostataka može biti uzrok raznih bolesti i zaraza biljaka.

Upotreba plavog kamena odnosno bordovske čorbe veoma je korisna mera zaštite voćaka jer se njime suzbijaju mnoge bolesti, a neke se mogu uspešno kontrolisati.

Plavim prskanjem lako se suzbijaju patogeni koji mogu da prezime u krošnji skriveni u pukotinama kore, pupoljcima…Plavo prskanje je najbolje obavljati u jesen nakon opadanja lišća.

Koje bolesti se suzbijaju ‘’plavim prskanjem’’

Kovrdžavost lista breskve

Rogac šljive

Monilioza šljive, breskve, višnje, trešnje, kajsije

Pegavost lista

Krastavost plodova kruške

Kestenjasta pegavost maline

Antraknoza

Krastavost plodova kajsije

Šupljikavost lišća

Plamenjača voća

Ekskorioza vinove loze

Način primene, delovanje i karenca

Izazivači navedenih bolesti, kada se završi vegetacija ostaju pristuni u krošnji, otvorima po korama, na pupoljcima... Posle blažih zima, oni dolaze na osetljive delove biljke i tako kreće zaraza. Patogeni se zato moraju eliminisati na mestu njihovog prezimljavanja. Preporuka je da se ‘’plavo prskanje'’ obavi na jesen pa će tako i posledice na proleće biti blaže.

Plavi kamen je na bazi bakra, plave je boje, pa takve njegove fizičke osobine, uzrokuju da voćnjak dobija plavičastu nijansu.

‘’Plavo prskanje'’ se obavlja u novembru. Kod breskve, na primer, početkom meseca i to nakon prvih jesenjih mrazeva, kada listovi opadnu. Ipak, ako je na stablu puno lišća, prskanje se ne preporučuje jer sredstvo, u tom slučaju, neće dovoljno da dopre do mesta gde su prisutni paraziti.

Savet: Protresite voćku kako bi se ona oslobodila lišca, pa onda krenite sa '’plavim prskanjem'’

Za uredno '’plavo prskanje'’ potreban je temeljni rad. Svaki deo biljke potrebno je dobro pokvasiti da postane plavičasta. Karenca: 21 – 28 dana.

Sva sredstva za '’plavo prskanje'’ na bazi plavog kamena zapravo pripadaju grupi bakarnih jedinjenja. To su, pored bordovske čorbe, Kuproksat, Kupragin, Blauvit, Beveblaukreč…

Priprema:

Bordovska čorba se naješće koristi u koncentraciji od 1,5 - 2% , odnosno 2 kilograma na 100 litara vode. Prskajte biljke kada je lepo vreme, na temperaturi većoj od 10 stepeni. Nemojte tretirati biljke kada je jak vetar i hladnije vreme. Koristite bordovsku čorbu koja je sveže pripremljena. Stajanjem, njeno dejstvo postaje slabije.

Priprema bordovske čorbe za male posede, podrazumeva da se prethodno pripremi '’osnovna suspenzija'’ od krečnog mleka i '’osnovni rastvor'’ bakar sulfata (plavog kamena). Oni se preprskanja mešaju sa vodom. '’Osnovni rastvor'’ se sprema rastvaranjem plavog kamena u vodi u plastičnoj buradi. Ovaj rastvor može stajati neograničeno u plastičnoj ambalaži.

U drugoj plastičnoj posudi, treba rastvoriti kilogram gašenog kreča u 10 litra vode. Iona može neograničeno stajati u plastičnoj ambalaži. Na kraju, pre same primene, treba pomešati dva rastvora koja čine čorbu.

Bolest čiji je uzročnik gljivica Monilia laxa javlja  se sa kišnim i prohladnim prolećem. Gljivica napada različite vrste  koštičavog voća kao što su: višnja, trešnja, kajsija, breskva i šljiva.

Najkritičniji period za ostvarivanje zaraze je period cvetanja.  Kad voćka prođe kroz ovu fazu i plodovi malo narastu, nema mogućnosti  za ostvarivanje zaraze, ali kad su plodovi dostigli konačnu veličinu -  može doći do nove infekcije ovim pategonom. U tom slučaju dolazi samo do  truleži ploda i na taj način nastaju mumije, odnosno, mumificirani polodovi.

Simptomi bolesti

Simptomi ove bolesti prvo se uočavaju na cvetovima. Infekcija dovodi do masovnog propadanja cvetova i sušenja grančica,  a nakon nekoliko godina uzastopnog napada uzročnika bolesti dolazi do  propadanja grana, delova krošnje, pa i celih stabala. Često se dešava da  nakon više godina uzastopne zaraze dolazi do pojave smole na stablu, što je znak da voćka polagano slabi i propada.

Napadnuti cvetovi dobiju smeđu boju i naglo se osuše, a zatim dolazi i do sušenja grančica.

Uzročnik bolesti

Monilia laxa prezimljava u ranama  napadnutih grančica ili zaraženim mumuficiranim plodovima, koji ostaju  na granama u toku zime na stablu ili ispod stabla. Na mumificiranim  plodovima u kišnom periodu tokom proleća stvara se obilje konidija, koje  nošene vetrom i kišom dospevaju na cvetove koštičavog voća i najčešće tako ostvaruju zarazu.Iz  zaraženog cveta gljivica prodire u grančice, a sam uzročnik prodire  dublje u drvo, stvarajući rane. Da bi izbegli ovu bolest i lakše se  borili sa njom, u voćnjacima je potrebno sprovoditi agrotehničke i  hemijske mere.

Agrotehnika

Pre svega treba voditi računa gde se podiže voćnjak. Preporuka je na prozračnim položajima. Svakako, važno je birati otpornije sorte. Poželjno je ne preterivati sa azotnim đubrivima, jer voćka postane osetljivija na bolesti. Prilikom rezidbe, bila  ona u jesen ili zimu, potrebno je sve zaražene i osušene grane odseći i  ukloniti iz voćnjaka, te poskidati zaražene mumificirane polodove.  Prilikom orezivanja grana, potrebno je odstraniti i do 20 cm ispod suvog  dela.

Hemijske mere zaštite

Preporuka je da se već u jesen  odradi tretman fungicidima na bazi bakra. Kad 75% lista otpadne,  sakupiti lišće, mumificirane plodove i suve grane, i nakon toga  pristupiti tretiranju. Na taj način borimo se protiv prezimljujućih  oblika patogena. Naredno tretiranje je u fazi bubrenja pupova, takozvano  zimsko prskanje, koje se obavlja sredstvima na bazi bakra pomešanim sa mineralnim uljem.

Sledeće  tretiranje izvodi se početkom cvetanja i to kad je 10 % cvetova  otvoreno. Ako se u tom peridu desi kišovito i prohladno vreme, potrebno  je odraditi takva dva prskanja. Tretman proletnjeg prskanja  izvodi se preparatima na bazi aktivne materije ciprodinil, boskalid i  piraklostrobin, fenheksamid, iprodion i tiofanat-metil, iprodion i  ostalim preparatima registrovanim za suzbijanje uzročnika ove bolesti.

Veb sajt:

U podizanju zasada šljiva, izbor sorte je od odlučujuće važnosti. Poznato je više od 2 500 sorti šljive na svetu. Prema nameni koju imaju plodovi, sorte šljive delimo na tri grupe: stone sorte, sorte šljive za više namena i sorte šljive za rakiju.

Stenlej šljiva

Stenlej spada u nove sorte šjive. Potiče iz SAD-a. Tipična je stona sorta s niskim sadržajem Brix-a ali spada u najbolje vodeće kvalitetne sorte. Ima krupne plodove prosečne težine 35 do 41 grama. Šljive su eliptičnog oblika i tamnoplave boje sa izraženim šavom. Meso ploda je žućkastozeleno, čvrsto, sočno i slatko sa krupnom košticom, što je bagi nedostatak. U prvim godinama posle sadnje bujno raste, brzo dostiže punu rodnost dok cveta srednje kasno. Iako je samooplodna, preporučuje se da ima oprašivača. Sazreva od 25 avgusta do 1. septembra. Iako je sorta osetljiva na prolećne mrazeve, dobro podnosi niske temperature. Često joj se javljaju plodovi blizanci.

Čačanska lepotica

Ova sorta spada u rane domaće zaštićene sorte. Razvijena je na Institutu za voćarstvo – Čačak ukrštanjem sorti Vangenhajmova i Bistrica 1961. godine. Ima srednje bujno stablo piramidalne krošnje. Cveta srednje rano, i samooplodna je sorta. Rano počinje da radja, redovno i obilno, već posle druge, treće godine po sadnji. Relativno je osetljiva na plamenjaču i rđu ali je otporna na moniliju i šarku. Čačanska lepotica ima sitan do srednje krupan plod težine 30 do 40 grama i jasno izražen šav sa kratkom peteljkom. Kožica je tanka, tamnoplava a meso je zelenkastožuto, sočno, čvrsto, slatkokiselo sa srednjekrupnom košticom koja se odlično se odvaja od mesa. Sazreva krajem jula i početkom avgusta. Plodovi su pogodni za transport.

Čačanska rodna

Sorta je nastala u Srbiji ukrštanjem sorti Stanley i Bistrica. Domaća zaštićena šljiva, ima srednje bujno stablo piramidalne krošnje. Vrlo je rodna i obavezna je jaka rezidba. Cveta srednje rano, i samooplodna je sorta. Ima jajast sitan do srednje krupan plod prosečne težine 26 grama sa vrstom plavom kožicom. Ova šljiva je osetljiva na plamenjaču i rđu a otporna je na prolećne mrazeve. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Dobro podnosi uslove transporta.

Šljiva Timočanka

Timočanka je relativno nova sorta šljive i razvijena je na Institutu za voćarstvo u Čačku. Sazreva sredinom avgusta a dobijena je ukrštanjem sorti Stenlej i Kalifornijska plava. Potražnja za ovom sortom je poslednjih godina u porastu.

Felicija

Ovo je nova sorta izuzetno kvalitetne stone šljive. Daje ukusan plavoljubičasti plod težine 50 do 70 grama žutog mesa koje je bogato šećerom. Sazreva krajem avgusta i dobre je rodnosti. Ima bujno stablo koje podnosi sušne periode. Preporučuje se njena zaštita od grinja nakon cvetanja.