#nesigurna

Mili moj,

 Toliko puta smo pričali o lepoti. Najčešće je to teklo tako što sam ja govorila o drugim lepim devojkama i žalila se što nisam kao one. Onda je sledilo tvoje razuveravanje i konačno, moje pomirljivo slaganje da na kraju krajeva, to ko je od koga lepši, i nije tako bitno.

Ne radi se o lepoti.

Ako nije lepota, onda je pamet. Ako nije pamet, onda je uspeh. Ako nije uspeh, onda je bogatstvo. I sve tako ukrug.

Verujem da nije lako biti u vezi sa osobom koja tako često pokazuje nezadovoljstvo sobom. Perfekcionizam koji ne vodi ničemu, i večito samookrivljavanje, pomešano sa egom veličine mesečevog kratera – sve to samo gomila nezadovoljstvo koje ja na kraju pokazujem tebi.

Ti si onaj sa kojim je sve dobro. Rekla bih – savršeno, ali zvučaće ironično s obzirom da dolazi od nekog ko konstantno juri savršenstvo. Veza s tobom nije nikakva trka, niti takmičenje, ali ako je savršenstvo cilj, ono je uz tebe nekom čudnom lakoćom postignuto. A ako je s tobom sve dobro, kako da pred tobom ne osećam jače „nepravdu“ što i ostalo nije? Što nisam dovoljno ovo ili ono?

Evo voljena sam, ne dovoljno, nego na najlepši mogući način, u nemerljivim količinama, ali zašto onda nekim čudom nisam postala i sve ostalo o čemu sam dugo maštala?

Reći ćeš – jesam, i tek treba da postanem. Slažem se, ali opet, nezadovoljstvo sobom je podmuklo, i napada kao bol na kvaran zub – često ne možeš ni da vidiš u čemu je problem, ali to itekako snažno osećaš. Još ako si sklon tome da nezadovoljstvo potpiruješ, gledanjem drugih koji su lepši, pametniji ili uspešniji, čini se da zalečenje nije moguće.

Kako se onda izlečiti? Od ega, od perfekcionizma, od kompleksa?

Verovala sam u mnogo šta, i isprobavala razne „terapije“, ali ništa nije imalo trajan učinak. Ni veza s tobom mi nije bila istant-rešenje, iako je toliko odgledanih romantičnih filmova slutilo suprotno.

„Ljubav je strpljiva“, kaže se u poslanici svetog apostola Pavla. To me podseća da moram biti strpljiva dok me tvoja ljubav leči. I podseća me na to da ti zahvalim što si ti tako strpljiv sa mnom.

Hoću da znaš nešto. S tobom se ne osećam lepom - s tobom se osećam najlepšom. Ali ne u smislu da sam lepša od svih drugih, ili u smislu da sam „tebi najlepša“. Duboko verujem da su kad sam s tobom, moja duša i moje telo u harmoniji. Otuda lepota. Da, padnu mi na pamet i tužne misli, zamislim se često, ili grickam nokte, ali kada me ti vratiš sebi, znam da nigde drugde radije ne bih bila. I ovo nije kliše, iako tako zvuči. Takvo osećanje je u stvari vrlo retko. 

Dobro to znam, veruj mi.

Ljubav me omekšava, ali u onom najboljem smislu, tako što ti dopuštam da miluješ moje oštre ivice. Znam, mnogo puta te to i povredi. Ali nema ruža bez trnja ili... tako nešto, zar ne?

Zato te molim da budeš strpljiv.

I zato ti beskrajno hvala.

 Voli te