#mileseva

"Бистро око у камену Отворено засвагда

Отворено за свакога"

Beli anđeo

(1235)

Beli anđeo je deo kompozicije “Mironosnice na Hristovom grobu”, a na fresci je predstavljen arhangel Gavrilo raširenih krila, obučen u beo hiton kako sedi na velikom kamenu i usplahirenim ženama prstom ukazuje na Hristovog grob, zapravo u tom trenutku već mesto njegovog vaskrsnuća.

Beli anđeo je glasnik svevečne istine o Hristovom vaskrsenju, i samim tim u srpskom narodu se ova freska ukorenila kao sinonim za nadu, spasenje i čuda.

Interesantno je da je ova freska bila skrivena od očiju javnosti sve do 20.veka. Naime, u 16. veku je preko nje naslikana druga freska, a Beli anđeo se ukazao gotovo 400 godina kasnije, prilikom restauriranja manastira.

Da je Beli anđeo zaista srpsko blago kojom se nesmanjenom pažnjom divi vasceli svet svedoči i podatak da je izabran kao najvažnije delo evropske umetnosti, ali i simbol svekolikog mira.

Ova freska kao otelotvorenje najvažnijeg hrišćanskog trojstva, ljubavi, vere i nade, upisala se i u modernu istoriju 1963. godine. Naime, prvi satelitski prenos video signala između Starog kontinenta i Amerike sadržao je među kadrovima i mileševsku fresku, kao poseban pozdrav nas Evropljana onima na drugom kraju sveta.

A, kada je iz Evrope poslat i prvi satelitski signal u vasionu je poslat “paket ljudskih dostignuća” - bile su to slike čovekovog osvajanja Meseca, Kineskog zida i Belog anđela… Verovalo se da će, ako u svemiru uopšte postoje razumna bića, lik Belog anđela protumačiti kao poruku ljubavi i razumevanja.