#jovan ducic

Цар Душан и царица Јелена, фреска манастир Лесново .

Pesme sunca

Na poljima rodnim, braneći ih časno

Kitio si cvećem svakog osvajača,

Pevajuć’ mu himne, bestidno i glasno.

Slobodu si večno, zakržljala raso,

Ček’o da donesu tuđi bajoneti,

Po gorama svojim tuđa stada pas’o,

Jer dostojno ne znaš za Slobodu mreti.

Pokaži mi redom Viteze tvog roda,

Što balčakom s ruku slomiše ti lance,

Gde je Karađorđe tvojega naroda,

Pokaži mi tvoje termopilske klance.

S tuđinskom si kamom puzio po blatu,

S krvološtvom zvera, pogane hijene,

Da bi mučki udar s leđa dao Bratu,

I ubio porod u utrobi žene.

Još bezbrojna groblja zatravio nisi,

A krvavu kamu u nedrima skrivaš,

Sa vešala starih novi konop visi,

U sumraku uma novog gazdu snivaš.

Branio si zemlju od nejači naše,

Iz kolevke pio krv nevine dece,

Pod znamenje srama uz ime ustaše,

Stavio si Hrista, Slobodu i Svece.

U bezumlju gledaš ko će nove kame,

Oštrije i ljuće opet da ti skuje,

Čiju li ćeš pušku obesit’ o rame,

Ko najbolje ume da ti komanduje.

1. Pesma ženi, Jovan Dučić

2. Đuzepe Gradela

3. Breza na mesečini, Duško Trifunović

4. Đuzepe Gradela

5. Brzo se sakrij u mene, Enes Kišević

6. Poljubac, Gustav Klimt

7. Ekspres za sever, Mika Antić