Folklorni ansambl “Vila” je renomirani ansambl Srpskog Kulturno- umetničkog društva ” Železničar” iz Novog Sada. Program ansambla je baziran na srpskoj narodnoj tradiciji : narodnim igrama, pesmama i običajima i materijalnoj kulturi iz svih krajeva u kojima živi srpski narod. U repertoar su takođe uključene i igre drugih naroda koji žive u Republici Srbiji.
Povod da napišemo koju reč u našem časopisu o folklornom ansamblu ” Vila” je Humanitarni koncert koji će se održati u subotu, 21. oktobra u Osnovnoj školi ” Ivan Gundulić” u Novom Sadu sa početkom u 19 časova.
Koncert se organizuje kao jedan od vidova pomoći malom Luki Krivokapiću koji boluje od toksične neuropatije sa povišenim nivoima teških metala. Nepokretan je i u potpunosti zavisi od tuđe nege i pomoći. Kako bi se Lukino stanje poboljšalo neophodno je lečenje matičnim ćelijama koje mnogo košta, a Lukini roditelji nemaju dovoljno sredstava za to lečenje. Na ideju o humanitarnom koncertu za skupljanje sredstava za lečenje malog Luke zajedno su došli direktorka škole “Ivan Gundulić”, Lidija Radulović i deca iz škole, Lukini drugari iz razreda i malo stariji od kojih neki igraju u folklornom ansamblu ” Vila”. Grupu tog uzrasta u ” Vili” koja će i učestvovati na koncertu vodi Svetlana-Ceca Vuksanović sa kojom smo malo i popričali :
Koliko je težak , a koliko zadovoljstva pruža rad sa decom ?
Prvenstveno je zadovoljstvo raditi sa decom. Teško jeste…Pogotovo što svako od nas ima drugi posao, pre podne, od 8 do 4. Ipak, posle probe sa decom , ja zaboravim na sve brige i probleme i bez muke mogu celu noć raditi. To i oni znaju…
Koje su najbolje godine za početak bavljenja folklorom kod dece ?
Bilo koje godine. Apsolutno nema veze kada se počne. Neko ko ima to u sebi igraće od 7 godina, a neko ko je „ pod moranjem“ džabe mu što je počeo i mnogo ranije.
Jedno pitanje, koje baš ima veze sa „moranjem“. Kako reći detetu koje nema talenta ili smisla za ritam i ples da nije za folklor ? Kako mu reći da se bavi nečim drugim ?Kako rešavate takvu situaciju ?
Naučimo ga da igra. Svako može da igra. Svako može naučiti. Postoji prirodan igrač koji vidi okom i odigra odmah, a nekom morate odšetati, nacrtati, trenirati sa njim korak po korak i na kraju i on nauči. Na teži način, ali nauči…
Koliko članova ima vaša starosna grupa ?
Trenutno imam dve grupe. Jednu čine mališani starosti od 7 do 10 godina, a drugu deca od 11 do 14 godina. I ukupno ih u te dve grupe ima 70. Ima ih dosta, ali izlazimo na kraj i ja sa njima i oni sa mnom.
Koliko uspevate kao koreograf da date neki svoj lični pečat kada su pitanju uglavnom tradicionalni plesovi i igre i tu su koraci već jasno određeni i koliko možete da budete kreativni ?
Ja sam ipak više trener, a umetnički direktor Milorad Lonić je taj koji je kreativan, ali je suština da sve kreće od izvornog, od narodnog, od tradicionalnog… Od obilaska sela i krajeva odakle su igre za koje se želi napraviti koreografija. Traže se stari ljudi koji znaju da sviraju, koji znaju da igraju da nam pomažu. Naš direktor ih snimi i onda ta njegova kreativnost i stilizacija dolaze do izražaja jer se onda plesovi nadograđuju na neki način. Onda ja to sa decom uvežbavam i dovodim, ako može do automatizma i visoke usklađenosti.
Ono što danas trpaju u narodnu muziku nema veze sa životom. Kako vi edukujete decu po trom pitanju ? Kako ih učite da prepoznaju šta je izvorno, šta je kvalitetno, šta je stvarno narodno ?
Trudim se da što više imamo nastupa, da što više objavljujemo njihove nastupe. Pričamo o svemu tome i čak neki put su na snazi zabrane puštanja te takozvane „ moderne muzike“ . Ja lično ih često pitam da mi objasne šta je lepo u tom „ turbo- folku“ i oni najčešće nemaju odgovor, sležu ramenima i jednostavno objašnjavaju kako to „ svi slušaju“. Uđu u tu neku kolotečinu i ne umeju iz nje da izađu. E, onda smo tu mi da im pokažemo put. Kroz zajedničko igranje i drugarstvo učimo ih i pravim vrednostima.
Za kraj ovog kratkog razgovora, poručite nešto potencijalnim, novim članovima.
Nama je cilj da negujemo tradiciju i da je približimo mladom svetu, da im bude bliskija jer im je to sada u ovim modernim vremenima, strano. Cilj nam je da ih odvučemo od kiča, šunda, „Pinka“ i ulice. Roditelji puno rade, nemaju mnogo vremena da budu sa decom pa smo mi tu neka jedina vrsta zamene za roditelje, osim sportskih klubova. Dođite da igramo, da se igramo. Poziv je otvoren svima.
Dakle, dođite u subotu, 21. oktobra u Osnovnu školu “Ivan Gundulić” u Novom Sadu koja se nalazi u Gundulićevoj ulici broj 9 gde vas čekaju deca iz folklornog ansambla ” Vila” i njihovi gosti iz Zrenjanina i Kleka , članovi KUD “Pionir” i KUD “Klek“. Podržite skromnim prilogom prikupljanje sredstava za lečenje malog Luke Krivokapića, a ujedno i pogledajte kako tradiciju našeg naroda i naše sredine neguju mladi folkloraši.
Ako ste sprečeni da dođete, možete poslati SMS na broj 3030. Upišite 268. Cena poruke je 200 dinara.
Čuvajmo tradiciju i budimo humani !
(Intervju sa Umetničkim direktorom Folklornog ansambla “Vila” Miloradom Lonićem biće objavljen za nekoliko dana na stranicama DOTKOMa. Bio je planiran da ga objavimo u ovim redovima, ali je dosta obiman i previše zanimljiv, pa se bojimo da bismo skrenuli pažnju sa stvarnog razloga ovog članka)
Humana “Vila” za Lukine korake… Folklorni ansambl "Vila" je renomirani ansambl Srpskog Kulturno- umetničkog društva " Železničar" iz Novog Sada.
